ANALIZA "GARDIJANA": VAZDUH KOJI UBIJA! Dokle će Beograd biti zagušen smogom i otrovima?!

Beograd je dom pet od 15 najzagađenijih okruga na kontinentu, otkrila je analiza “Gardijana” na osnovu evropskih podataka o kvalitetu vazduha.

“Kada je jugoslovenski premijer Džemal Bijedić na konferenciji u Beogradu 1974. obećao da će očistiti vazduh u zemlji, izveštač New York Timesa je pisao da je malo nade za skorije olakšanje za stanovnike grada, koji smatraju da se zagađenje pogoršava. „Zagušljiva, sumporna atmosfera Beograda i nekoliko drugih velikih jugoslovenskih gradova zacrvenjuje oči, cepa najlonske čarape i uništava pianissimo pasaže u koncertnoj dvorani zbog gotovo neprekidnog kašljanja koji izaziva kod publike“, rekao je pisac. 

Pola veka kasnije, Beograđani i dalje zadržavaju dah. „Imam astmu i to me ubija“, kaže Dejan, 40, umetnik grafita i MC koji vodi farbaru u industrijskom palilulskom okrugu. “Nije smog, čoveče, to je crna magla. Ne može se gledati.” 

Vazduh u glavnom gradu Srbije, zemlji od 7 miliona ljudi na redu za ulazak u EU, lošiji je nego u gotovo bilo kom drugom gradu u Evropi. Beograd je dom pet od 15 najzagađenijih okruga na kontinentu, otkrila je Guardianova analiza modeliranja zasnovana na evropskim podacima o kvalitetu vazduha. Fabrike uglja, ogromne deponije, stara vozila i loše peći zbacuju koktel otrovnih čestica koje sleću u pluća i vene stanovnika grada. 

                                                          Foto: Glas javnosti arhiva

Burni bes je sa vremena na vreme prerastao u proteste, ali malo je učinjeno da se vazduh učini sigurnim. Prošlog meseca, u jednom od svojih prvih pokušaja da zaštiti decu od otrovnih isparenja, grad je raspisao tender za 11.500 prečistača vazduha za njegove škole i vrtiće. 

Leti je vazduh u Beogradu tek nešto lošiji od onog u Londonu ili Berlinu. Ali kada dođe zima, kada ljudi sagore više goriva i slojevi toplog urbanog vazduha zarobe toksine u blizini zemlje, grad je zagušen gomilom smoga za koji su vetrovi preslabi da bi ga izbacili. 

„Nemate dovoljno vazduha i ima miris ulja“, kaže Jelena Cvetić, 48, farmaceutkinja u centru Beograda. “Ljudi s astmom i kardiovaskularnim problemima obično imaju velike probleme tih dana.”

Studija koju je ove godine finansiralo srpsko ministarstvo nauke analizirala je podatke o zagađenju za letnje mesece i procenila da su sitne čestice odgovorne za svaki peti moždani udar, svaki četvrti slučaj ishemijske bolesti srca i jedan od 11 slučajeva raka pluća. Pozvalo je gradsku skupštinu da kaže građanima kada je vazduh loš i zamoli ih da ostanu u kući. 

STRAŠNO! “LJUDI NAM UMIRU OD ZAGAĐENJA – državo, institucije, hitno preduzmite mere!!”

Najveće zagađenje u Beogradu je u Obrenovcu, opštini udaljenoj 25 km od centra u kojoj se nalazi najveći deo kompleksa elektrane na ugalj Nikola Tesla. U 2019. vazduh je sadržavao nivoe finih čestica poznatih kao PM2,5 koje su bile pet puta iznad granica koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija, pokazala je analiza Gardijana. 

Dodatak problemu su kuće koje prokišnjavaju sa starim pećima koje sagorevaju prljavo gorivo. Većina zgrada u Srbiji izgrađena je pre više od 50 godina, često sa lošom izolacijom, dok se više od 60% grejanja prostora u zemlji obezbeđuje na drva i ugalj. Rezultat, zimi, je izbor između ostanka kod kuće ili udisanja vazduha koji ubija. 

Sa mosta na Dunavu, jednog popodneva u avgustu, u gužvi u saobraćaju tokom špica može se videti i namirisati celogodišnji uzrok lošeg vazduha u Beogradu. Stari autobusi rade u praznom hodu sa svojim motorima pored kolona automobila, od kojih bi neki pali na testovima emisija u EU. Među starijim vozilima su moderni, ali glomazni SUV-ovi koji troše velike količine goriva. 

„IZGUBLjENI“ I OBEĆANI IZVEŠTAJI O ZAGAĐENjU U TOKU NATO BOMBARDOVANjA SRJ 1999. GODINE

Ispod, na manje od dva kilometra od Trga Republike u centru Beograda, gomile smeća su nagomilane pored puta nekadašnje zvanične deponije, a sada je neformalno naselje u kojem ljudi ponekad spaljuju plastični otpad. U nekim slučajevima, smeće je krajnje sredstvo za one koji sebi ne mogu priuštiti drva. U drugim slučajevima, požari su podmetnuti kako bi se topili kablovi i izvlačili metali za prodaju na tržištu starog otpada. 

Stvara žuti oblak dima koji ljudi mogu da „osete i okuse“, kaže Dejan, čija je prodavnica u blizini. “Ne ubija samo mene, već čitav komšiluk. 

NAUČNI DOKAZI POKAZALI: EKOLOŠKA ZAGAĐENJA odgovorna za KARDIOVASKULARNE BOLESTI

Kritičari kažu da nema dovoljno političke volje da se vazduh brzo očisti. Milenko Jovanović, koji je 2020. godine otpušten iz Agencije za zaštitu životne sredine Srbije (Sepa), kaže da je ostao bez posla zbog prigovora na odluku o podizanju praga na kojem se zagađenje vazduha naziva opasnim. Srpski viši sud naložio je agenciji da ga vrati na posao nakon što je presudio u njegovu korist. 

Sepa nije odgovorila na zahtev za komentar. 

Tokom konferencije o životnoj sredini u Beogradu 1974. godine, jedan vladin zvaničnik je predstavio izveštaj koji nije pravio takvu razliku, objavio je tada Njujork tajms. „Jugoslavija ne bi morala da razmišlja o smanjenju svog ekonomskog rasta kako bi obuzdala zagađenje“, navodi se. 

„Još 1974. naš premijer je bio svestan šta je održivi razvoj“, kaže Paunović, koji je tada bio tinejdžer u Beogradu. “Ne možete se razvijati s potpuno uništenom prirodom.” – navodi se u tekstu “Gradijana” koji prenosi Eko straža.

SKINI APLIKACIJU