Uvođenje elektronskog bolovanja na dugom štapu?
Autor: Glas javnosti
Uvođenje eBolovanja i eKartona nalazi se među deset ključnih prioriteta nove Sive knjige NALED-a koja sadrži 100 konkretnih predloga za smanjenje nepotrebne birokratije i unapređenje predvidivosti i transparentnosti uslova poslovanja u Srbiji.
Sistem bolovanja suočava se sa nizom problema koji utiču na prava osiguranih lica, efikasnost zdravstvenih ustanova i poslodavaca, kao i na finansijsku održivost sistema. Kašnjenje u obračunu i isplati zarada, koja su za većinu zaposlenih problematična, ali i lažna bolovanja na koja se uglavnom žale poslodavci, digitalizacijom celokupnog zdravstvenog sistema trebalo bi da budu rešena. Ipak, ovaj proces odvija se usporeno.
“Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, osigurana lica imaju pravo na naknadu zarade tokom privremene sprečenosti za rad koju prvih 30 dana isplaćuje poslodavac, dok RFZO preuzima obavezu od 31. dana (član 101 zakona). Međutim, neefikasna koordinacija između poslodavaca, RFZO-a i zdravstvenih ustanova dovodi do kašnjenja u obračunu i isplati naknada zarada, što izaziva nezadovoljstvo i dodatne troškove”, navodi se u 17. izdanju publikacije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
Ograničen rad lekarskih komisija RFZO-a u manjim mestima predstavlja značajan problem. Komisije često rade svega nekoliko puta mesečno, pa pacijenti koji traže produžetak bolovanja ili mišljenje komisije moraju putovati u druga mesta, to jest do drugih filijala.
“Time se otežava ostvarivanje prava, jer lekarske komisije nemaju pristup elektronskim kartonima osiguranika iz drugih filijala. Pacijenti se potom vraćaju u matičnu filijalu sa papirnim mišljenjem radi dalje obrade, što dodatno produžava i poskupljuje postupak”, navodi se u analizi ovog problema.
Zbog toga je neophodno omogućiti lekarskim komisijama u manjim mestima pristup elektronskim kartonima osiguranika iz drugih filijala RFZO-a, kako bi se izbeglo vraćanje pacijenata u matične filijale radi overe dokumentacije. A kao privremeno rešenje nudi se mogućnost pojednostavljenja procedure dostavljanja mišljenja lekarskih komisija van matične filijale elektronskim putem.
Kao jedan od brojnih problema navodi se i zloupotreba, odnosno “lažna bolovanja”, koja dodatno opterećuju sistem.
“Član 73 Zakona o zdravstvenom osiguranju zabranjuje otvaranje bolovanja bez medicinskog opravdanja, ali praksa pokazuje da se pravo na bolovanje često koristi suprotno svojoj svrsi. Ovakve situacije uzrokuju finansijske gubitke poslodavcima i smanjenje produktivnosti, što nepovoljno utiče na poslovanje, naročito kod kolektiva sa većim brojem zloupotreba”, ističe se u Sivoj knjizi.
Zato su neophodne jače kontrole kojima će se precizno definisati kriterijumi i procedure za odobravanje bolovanja, ali i pojačani nadzor nad radom lekara i lekarskih komisija, uz uvođenje strogih sankcija za otvaranje lažnih bolovanja bez opravdanih medicinskih razloga.
Iako zakon omogućava poslodavcima da pokrenu ponovno ocenjivanje zdravstvene sposobnosti zaposlenih, trenutni pravni okvir ne propisuje rokove za sprovođenje ovih postupaka niti za dostavljanje izveštaja poslodavcima. Ova pravna praznina dodatno komplikuje rešavanje spornih slučajeva i prolongira vraćanje zaposlenih na radna mesta.
Navedeni problemi ukazuju na potrebu za sveobuhvatnom reformom koja uključuje unapređenje informacionih sistema, bolju koordinaciju između institucija i jasno definisane obaveze i rokove za sve učesnike u procesu.
“Efikasniji sistem ne samo da bi olakšao ostvarivanje prava osiguranika, već bi smanjio i administrativne i finansijske troškove za poslodavce i zdravstvene institucije”, precizira se u Sivoj knjizi.
Pilot faza eBolovanja planirana u martu ove godine
Pilot faza eBolovanja, prema najavama NALED-a, trebalo je da startuje krajem marta ove godine, a potpuna primena novog digitalnog sistema do kraja 2025.
Kako je tada za Biznis.rs potvrdila saradnica za regulatornu reformu NALED-a Emilija Ničić, uvođenje sistema elektronskog bolovanja se odvija iz delova i digitalizacija podrazumeva povezivanje više ključnih tačaka u procesu vođenja bolovanja u svrhu olakšavanja ove procedure, pre svega pacijentima, kao i za optimizaciju celog sistema.
Digitalizacija bi poslodavcima omogućila da sve informacije dobijaju automatski, elektronskim putem, bez potrebe da pacijenti nose papirnu dokumentaciju i čekaju u redovima.
“Poslodavcima će ovaj sistem omogućiti ažurne informacije o zaposlenima koji su na bolovanju, efikasnije i brže obračunavanje zarada za njih, kao i optimizaciju internih procesa i resursa. Sistem će poseban značaj imati za poslodavce koji imaju veliki broj radnika i koji u danu procesuiraju i do stotine informacija o zaposlenima sa privremenom sprečenošću za rad”, navela je tada Ničić.
Uvođenje eKartona omogućiće umrežavanje privatnih i državnih lekara
U skladu sa Programom digitalizacije u zdravstvenom sistemu u Republici Srbiji, u oktobru 2023. godine usvojen je novi Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva koji, između ostalog, propisuje uspostavljanje elektronskog kartona pacijenta i daje osnov za dalju digitalizaciju u zdravstvu.
“Primena ovih odredbi nije stupila na snagu u januaru 2025. godine, s obzirom na to da nisu doneta podzakonska akta koja je trebalo da urede i propišu primenu eKartona, iako je njihova izrada započeta. Dodatno, prva faza razvoja sistema Resursi zdravstvenog sistema, koja obuhvata materijalne i ljudske resurse, završena je i spremna za korišćenje”, navodi se u Sivoj knjizi.
Ovim propisom propisano je da Ministarstvo zdravlja uspostavlja i vodi Republički integrisani zdravstveni informacioni sistem (RIZIS), koji obuhvata sve elektronske servise za pacijente i državne zdravstvene ustanove, uključujući i elektronski zdravstveni karton pacijenta.
“Trenutno, elektronski karton pacijenta ne sadrži podatke iz privatnih praksi, uključujući i privatne laboratorije, zbog čega su nepotpuni podaci i to otežava praćenje istorije bolesti pacijenta. Dodatno, problem predstavlja i činjenica da neki lekari i dalje deo dokumentacije vode u papiru, umesto u informacionom sistemu, zbog čega su u sistemu dostupne samo delimične informacije o zdravstvenom stanju pacijenta”, navode autori NALED-ovih preporuka.
Zbog toga je neophodno definisati tehnološka rešenja za vođenje zdravstvenog kartona koja će omogućiti integraciju podataka iz svih zdravstvenih ustanova (i privatnih i javnih) i praćenje istorije obolevanja bez obzira na mesto lečenja.
Glas agnostic /B08S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
