Upozorenje za Beograđane: Ne ubijajte zmije ako ih vidite

Preporučio je građanima da u prirodu idu u farmerkama

Hvatač zmija iz Beogradskog tropikarijuma Branislav Jakovljević izjavio je danas da zmija ne bi trebalo da ima na području Beograda, jer im to područje ne prija, ali apeluje na građane da ih ne ubijaju ukoliko dođu u susret sa njima, jer su one zaštićena vrsta i njihovo ubijanje je u Srbiji kažnjivo.

"Posebni slučajevi su kada neko prođe pored Rajca ili dolazi iz Crne Gore, pa se zmija zavuče u motor auta, zavuče se gde je toplo i onda ponekad te životinje dođu. Ne treba uopšte da se plašite ovih životinja kod nas, jer su one naši prijatelji. One su naši sunarodnici, žive pored nas. Drugo, u najmanje rupice mogu da se zavuku samo zmije i da pojedu miševe i pacove", rekao je Jakovljević za K1.

On je naglasio da je strah od zmija neznanje i da one nisu životinje koje su problematične i dodao da se otrov od nekih zmija, kao što je poskok, koristi i u lekovite svrhe, za pravljenje seruma koji pomaže pri ujedu zmije.

"Moramo da podignemo svest. U kući možete posaditi aromatično bilje, kao što je lavanda i ruzmarin, jer zmije ne vole jake mirise. Ljudi često stavljaju i naftalin. Ako niste očistili kuću od miševa i pacova, zmija dođe i učini vam uslugu jer pojede te glodare", naveo je Jakovljević.

Preporučio je građanima da u prirodu idu u farmerkama, jer u slučaju ujeda zmije, otrov tada neće doći do kože, već će ostati na površini, i objasnio kako se ponašati u prirodi i susretu sa zmijom.

"Vodite računa, obucite se dobro i imajte štapić da pomerate nešto pred sobom. Moramo da gledamo gde gazimo. Najbolje je ne raditi ništa, jer one znaju kako da se ponašaju, šta treba da jedu i šta treba da rade. Mi nismo ti koji njima možemo da pokažemo ili radimo bilo šta", rekao je Jakovljević.

Oglasili se iz "Puteva Srbije": Gužve na ovim graničnim prelazima

Istakao je da je u Srbiji najotrovnija zmija poskok, koji, kako je rekao, najčešće ide tamo gde je toplo i nije predviđen da skače na glavu.

"To znači da postoje dve šanse. Jedna je da bude suvi ugriz, ugriz bez otrova, i mokri ugriz, ugriz sa otrovom. To zavisi i od doba dana – ujutru imaju najveću koncentraciju otrova, jer još ništa nisu ulovile. Kada ulove miša, otrov je već iskoristila i ostaje joj manja količina otrova", naveo je Jakovljević.

Naglasio je da u slučaju ujeda zmije nikako ne treba skakati i praviti nepotrebne pokrete.

"Ukoliko dođe do mokrog ugriza, otrov će ući u organizam i kretanjem će se brže širiti krvotokom do ciljanih delova tela, gde može da paralizuje određene funkcije. Probajte da imobilizujete taj deo tela, nemojte glumiti da isisavate otrov jer postoji velika šansa da u ustima imate ranicu kroz koju otrov može da uđe i da stanje postane još ozbiljnije. Lagano, neka vas neko odvede do Doma zdravlja. Otrov za par sati neće napraviti veliku štetu, nije to toliko strašno, ali jeste problematično", rekao je Jakovljević.

Govoreći o nedavnom slučaju kada je zmija ujela čoveka u Kragujevcu, Jakovljević kaže da se to dogodilo jer je čovek kog je ujela uhvatio za rep i dodaje da ni u Kragujevcu ne bi trebalo da ima otrovnica jer je oko tog grada nizija.

"Ako vi nju uhvatite za rep, jedini način da se odbrani je da pokuša da vas ugrize. Ove životinje imaju zubiće koje su uvučeni unutra, i smuk – njen ujed je kao da vas ogrebe. Otrovne zmije imaju drugačiji ujed, imaju jedan ili dva zuba i vidite jedan ubod i tada ste sigurni da je otrovnica", kazao je Jakovljević.

Objasnio je da rogati poskok koji je ujeo ženu u Sloveniji živi na većim planinama i da ga ima i u Srbiji.

"Kod nas poskoka ima čim zađete iz Beograda, krenete putem Miloša Velikog, sa leve ili desne strane, kada krenete ka Valjevu. Nisu problem zmije, već naša svest da shvatimo da moramo da živimo zajedno sa zmijama i da vodimo računa o njima. Normalno je da u Beogradu vidite i zmiju ribaricu i beloušku, kao i smuka, jer uzimaju obodne delove grada za izgradnju", istakao je Jakovljević.

Dodao je da je ujed poskoka retkost i da u slučaju ujeda zmije treba otići kod lekara zbog alergijske reakcije, ali da je blaga dezinfekcija obično dovoljna.

Hvatač zmija Vladica Stanković kaže da 95 odsto zmija nije otrovno i da one najčešće ulaze u kuće zbog glodara.

"Najveći deo intervencija koje radim odnosi se na neotrovne zmije, a od 3 do 5 odsto su otrovnice, najčešće poskok. Jedna od otrovnica, šarka, živi na nadmorskoj visini od oko 600 metara. Ljudi ih često mešaju sa smukuljom, koju zovemo lažna šarka. Iz neznanja ljudi prave paniku, što nije potrebno", kazao je Stanković.

Objasnio je da je razlika između otrovnica i neotrovnih zmija u izgledu.

"Otrovnice su mnogo kraće, zdepaste, dostižu do oko 80 cm, kao što je poskok. On ima rog na glavi, mačkaste oči i romboidne cik-cak oznake po telu i po tome se prepoznaje. Poskok je izuzetno lenja zmija, možete proći pored njega, a on neće reagovati. Kada se nađe u problemu, šišti kao upozorenje da ste mu blizu i da ga ugrožavate. To znači da treba da se okrenete i sklonite. To morate znati. Neotrovne zmije mogu biti i do dva metra i 20 cm duge, oči imaju okrugle zenice i aktivnije su, pa ih češće viđamo, naročito kada je sezona parenja", zaključio je Stanković.


Glas javnosti/D03S

SKINI APLIKACIJU