U primerku takvog upitnika, koji je redakciji Glasa javnosti dostavio roditelj đaka prvaka iz jedne škole sa Novog Beograda, pored 15 pitanja koji oni zovu tvrdnja/iskaz u donjim uglovima vidi se da iza toga stoje British council (Britanski savet) u Srbiji i ministarstva prosvete i sporta.
Zatim, pre prelaska na odgovore đacima se nude dva puta po četiri opcije njihovih tvrdnji/iskaza u odnosu na to koliko smatraju da je to pitanje važno ali i tačno, odnosno prisutno u njihovoj školi.
Pregledom 15 stavki upitnika, koji po svim elementima predstavljaju sociološku anketu, zaista se uočava velika ambicioznost onoga da takva pitanja postavlja detetu koje još savladava velika i mala slova ili sabiranje i oduzimanje u matematici.
Ilustracije radi, od đaka prvaka se , između ostalog, traži da se opredele u odnosu na to koliko ih u školi podstiču na međusobniu toleranciju, koliko na poštovanje različitosti, da li su podsticani na saradničke odnose ili koliko im je dozvoljeno slobodno izražavanje.
Takođe, đak prvak treba i da ocenjuje ponašanje svojih nastavnika, zatim koliko se osećaju bezbedno u školi, da li su im školski drugovi agresivni ili netolerantni, pa kome se obraćaju kada imaju problem, pa i koliko ih škola podstiče da brinu o svom okruženju… Realno, da se zamisle stariji osnovci, pa i srednjoškolci.
Prave razloge za ovakav upitnik najmlađim učenicima svakako znaju oni koji su ih naručili iz navedenih institucija, ali smo mi, ipak, odgovore potražili u našoj najuticajnijoj obrazovnoj organizaciji, Uniji sindikata prosvetnih radnika u Srbiji, konkretno baš od učiteljice koja radi sa tim uzrastom, Vesnom Jerotijević, ali i predvodi njihov Resor za obrazovni sistem.
Od nje prvo saznajemo da je u pitanju projekat, po kome je kreiran i Priručnik za samovrednovanje i vrednovanje škole, čija je svrha da postane glavna nacionalna referenca i praktični vodič za školske uprave i škole u sprovođenju samovrednovanja i školskog razvojnog planiranja.
- Samovrednovanje rada škole se odnosi na opštu atmosferu koja vlada u školi, znači u kojoj meri u školi postoji tolerancija, osećaj zajedništva i dobrih međuljudskih odnosa, negovanje partnerstva u okviru škole i sa lokalnom zajednicom, osećaj bezbednosti i briga o učenicima.
Jednom rečju, samovrednovanje treba da bude uvod u školski razvojni plan. Međutim, samovrednovanje rada škola u praksi se suočava sa mnogim nedostacima, - objašnjava čačanska učiteljica Vesna Jerotijević, a onda i prelazi na konkretne razloge zašto u praksi to kod nas nema željene rezultate:
- U školi se organizuju preventivne aktivnosti koje doprinose bezbednosti u školskoj zajednici, ali ne daju željeni efekat. Možda je to, upravo, jedan od razloga zbog koga se u susednoj Hrvatskoj ne sprovodi ovakav vid samoevaluacije. Prevelika očekivanja i idealizovani standardi prepisani iz neke razvijene evropske zemlje, nedostižni su i preambiciozni za školstvo u Srbiji, onoliko koliko i pitanja iz Priručnika za samovrednovanje urađena uz pomoć Britanskog saveta, a data u vidu upitnika učenicima prvog razreda da odgovore uz pomoć roditelja, - rekla je za Glas javnosti Vesna Jerotijević, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Podsećanja radi, British Council (Britanski savet) u Srbiji već decenijama učestvuje u projektima vezanim za naše školstvo, a posebno ističu da se zalažu za reforme, unapređenje kvaliteta i pristup visokokvalitetnom obrazovanju, a tvrde i da je to najbolji put da se bolje razumeju kulture Srbije i Velike Britanije. Najbolji dokaz koliko na tome rade temeljno je i ovaj ozbiljni upitnik za naše đake prveke, valjda da ih odmalena nauče da se “prave” Englezi.
(Glas javnosti)