UNUKA SRPSKE HEROINE MILUNKE SAVIĆ otkrila detalje iz njenog života: 'Moja baka je živela i otišla sa svojim IDEALIMA, od kojih nikada NIJE ODSTUPILA'

Slobodanka Grković, unuka heroine Milunke Savić, se prisetila svoje bake i ispričala detalje iz života ove hrabre Srpkinje.

-Moja baka Milunka Savić nije smatrala da joj država išta duguje. Rat je bio i prošao, a herojsko učešće u njemu smatrala je kao sasvim normalnu stvar, obavezu prema domovini. Živela je i otišla sa svojim idealima od kojih nije odstupala nikada.- Ovim rečima, na pitanje da li se poslednjih godina, posle decenija zaborava, Srbija makar malo odužila ženi heroju balkanskih i Prvog svetskog rata, učesnici Kolubarske i bitke na Kajmakčalanu, najodlikovanijoj ratnici, dami zbog koje je, kada su vozovi išli po voznom redu, jedan čekao dva sata, kako bi je odvezao na inauguraciju čuvenog Šarla de Gola, odgovara njena unuka Slobodanka Grković.

- Nama, kao njenim potomcima je drago da generacije uče o njoj. Da se zna koliko je velika bila. Dobro je što je posle 40 godina od smrti 2013. preneta u Aleju velikana, gde se njenim senima poklonio i predsednik Francuske Emanuel Makron. Ona je bila toliko skromna da nikada nije govorila o svojim podvizima - kaže Slobodanka.

 Priseća se da je sa drugim Milunkinim unučićima odlazila na ručkove, na Voždovac gde je baka živela.

- Tu je bilo divno dvorište. Jedan veći sto i dve drvene klupice. Svi smo se okupljali. Moja majka Višnja, tetke Milena, Milka i Zorka. Ona je kuvala za sve. Gajila je jagode za nas, dosta cveća je bilo u dvorištu, najviše hrizantema. Svima nam je pravila bukete kada smo kretali kući. Dugo nisam ni znala ko je ona zapravo bila. Kasnije kada sam počela da radim, ljudi su me pitali što ne kažem da je Milunka heroj moja baka. To su mi govorili sa poštovanjem - rekla je Milunkina unuka.

Nikada nije pričala o ratu. Onako je usput govorila, rat je bio i prošao. Imala je neverovatnu sposobnost da se snađe i kada se činilo da izlaza nema. Do penzije je radila kao čistačica.

 - Bila je vredna. Pomagala je ljudima. Kada je Vrbica, celu noć sedi i šije haljine, kako bi sve ćerke imale nove. Tek kada su odrasle skoro u devojke rekla im je da je Milena njena biološka ćerka, a da je ostale usvojila. Sve do smrti je plela i štrikala. Kada bi išla ulicom i primetila da neko plače, jer se povredio, odmah ga je dovodila kući i lečila prirodnim melemima koje je sama znala da pravi - dodaje Slobodanka još jedan segment iz života svoje bake.

Odškolovala je najmanje tridesetoro dece koje je dovodila iz svog rodnog kraja, Jošaničke banje. Tokom Drugog svetskog rata u kući je krila Jevreje i pomagala im, kao i svima koje je okupator maltretirao.

Slobodanka se posebno seća momenta kada je stigao poziv da ide na inauguraciju Šarla de Gola.

- Lično ju je zvao. Samo nju iz naše zemlje. Baka nije imala pasoš ni haljinu. Izvadili su joj ispravu po ubrzanoj proceduri, sašila je haljinu sa tufnicama, voz je čekao samo nju. De Gol ju je izuzetno cenio. Čekalo ju je počasno mesto. I Francuzi i Englezi su joj nudili da dođe, da bira gde želi da živi. Nije htela. Ona je sve radila iz ideala, a to podrazumeva da nećete da naplatite. Često sam išla na sastanke i postavljalo se pitanje da li treba da počiva u Aleji velikana, jer je bila skromna. Stalno sam odgovarala, ona je to zaslužila - govori Slobodanka, ističući da joj je drago što se njena baka nalazi u udžbenicima.

Njena rodna kuća u Jošaničkoj Banji pretvorena je u muzej. Mnoge ulice i jedna škola nose njeno ime. Među njima i ona na Voždovcu gde i dalje stoji kuća Milunke Savić. Doduše, oronula i na ivici rušenja. Slobodanka tuda retko prolazi, jer naviru sećanja. Nada se da će država pronaći novac da je obnovi, jer je zaštićena. I da hodnik, gde je gazila ista ona noga koja se posle povlačenja preko Albanije vratila u nove bitke, i rovove Solunskog fronta, neće ostati tunel kojim novi vlasnici prolaze do svoje kuće, izgrađene iza Milunkine.

 (Glas javnosti/Novosti.rs)

SKINI APLIKACIJU