UČITELJI U NOVIM MERAMA OSTALI U ULOZI BEBISITERA, a podsećaju da su i proritetu za imunizaciju u istoj grupi sa beskućnicima i migrantima!
Autor: Glas javnosti
Koliko god se donosile sve novije mere Kriznog štaba u njima je jedna konstanta isuviše prepoznatljiva, a neki je cinično nazivaju osvetom loših đaka, da učitelji i njihovi učenici od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola uporno ostaju u punom pogonu nastave, iako istraživanja sa terena Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije o broju obolelih među njima ozbiljno upozoravaju i da su odavno morali preći na onlajn nastavu.
Današnmi komentari učitelja ,odmah nakon nakon što je Vlada sopštila te nove-stare mere, pokazuju njihovu veliku dozu ogorčenosti jer su, kako tvrde, iznova zaboravljeni i istureni, kao retko koje zanimanje, da i pored neizbežnih direktnih kontakata sačuvaju učenike, sebe i porodice.
U mnoštvu reakcija, ipak izdavajamo, nadahnuti javni apel Vesne Jerotijević, učiteljice iz Čačka, koja u ime kolega i saboraca iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, u tekstu naslovljenom sa “Već viđeno”, dostavljenom redakciji Glasa javnosti, navodi i analizira posledice ovakvih odluka, a koji prenosimo u većem delu:
“Svedoci smo ponovljene pogrešne odluke Kriznog štaba da u neposrednoj nastavi ostanu mlađi razredi osnovne škole od prvog do četvrtog razreda. Sigmund Frojd je smatrao da je deža vi paramnezija nastala usled toga što novi utisak podseća na neki raniji doživljaj. Novodoneta/stara odluka da se prvi segment osnovnog obrazovanja i dalje odvija u neposrednom nastavnom procesu, posledica je amnezije Kriznog štaba kada smo prema istom scenariju iz decembra meseca, prošle godine, imali dramatične situacije u školama širom Srbije.
Podsećanja radi, u decembru, kada je Krizni štab doneo odluku da se predmetna nastava kompletno od petog razreda osnovne, do četvrtog razreda srednje škole, izmesti u bezbedno onlajn okruženje, učitelji su tada dovedeni u situaciju izlaganja visokom riziku od zaražavanja, jer su i pored velikog broja inficiranih koronom, ostali u neposrednoj nastavi. Mnogo puta smo naglašavali koliko je teško održavati fizičku distancu među učenicima mlađeg školskog uzrasta, a od medicinskog dela Kriznog štaba upoznati smo da su deca tog uzrasta asimptomatski prenosioci, tako da smo bili suočeni sa dodatnim stresom, brinući za sopstveno i zdravlje naših porodica.
NE PROPUSTITE
Značajan porast obolelih učitelja bio je posledica takve odluke, jer se transmisija virusa odvijala kako u učionici, tako i među učenicima, kao i članovima njihovih porodica. Postavljalo se pitanje o skraćivanju broja radnih dana u prvom polugodištu, jer su direktori škola zbog naglog porasta broja obolelih učitelja, bili u nemogućnosti da obezbede adekvatne zamene.
Zaposleni u osnovnim školama bili su do te mere marginalizovani, da su se u prvoj podeli prioriteta za imunizaciju našli u trećoj grupi, u rangu sa beskućnicima i migrantima. Iako je takva vrsta nebrige o nastavnicima i učiteljima u međuvremenu ispravljena i dalje nemamo precizne podatke o broju vakcinisanih i revakcinisanih. Međutim, nepravda sa kojom smo od početka školske godine suočeni u odnosu na naše kolege u predmetnoj nastavi, jeste da smo isto plaćeni, iako smo angažovani sa dodatnim brojem časova u neposrednoj nastavi.
Ono što je značajno zasmetalo velikom broju učitelja, jeste degradacija našeg poziva od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kada smo deklarisani kao lica zadužena za čuvanje dece. Još u maju prošle godine, mnogi učitelji su vraćeni u svoje učionice kako bi ,,čuvali“ decu čiji su riditelji bili radno angažovani.
Neposredna i celodnevna nastava su nastavne aktivnosti koje se bave obrazovanjem, a ne čuvanjem dece. Posebno su epidemiološki rizična odeljenja u celodnevnoj nastavi, jer je reč o velikom broju učenika koji nije moguće podeliti u dve grupe. Već viđeno čuvanje dece, opet je aktuelno i očigledno je jedini razlog zbog koga će učenici mlađih razreda u narednom periodu dolaziti u školu. Zbog onih koji ne uče na tuđim, a ni na svojim greškama, možemo očekivati Prolećni raspust početkom aprila (ako ne i pre), a ne za Uskrs, kada je planiran”, - navodi se apelu Vesne Jerotijević, učiteljice iz Čačka i rukovodioca Resora za obrazovni sistem Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije
Ovome ćemo još dodati i komentar Jasne Janković, predsednika Unije SPRS, koja naglašava da u malim mestima i u školama koje nemaju veliki broj učenika nema zaraženih, dok je u velikim gradovima suprotna situacija.
-Sistem ne funkcioniše u ovoj kriznoj situaciji, a ona traje već godinu dana. Čudno smo se poneli prema učiteljima, đacima od prvog do četvrtog razreda, kao i prema predškolcima. Mi smo poslali na onlajn nastavu učenike starijih razreda, a ponašamo se kao da korone nema među učenicima od prvog do četvrtog razreda, - tvrdi Jasna Janković u izjavi za Glas javnosti.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
