У вези с утицајем бомбардовања на животну средину, он је рекао да ће се истраживати утицај токсина и после асанације терена коју је урадио Институт „Винча”. Лакетић је подсетио да је у Панчеву гађана „Петрохемија”, у Новом Саду рафинерија, а у Нишу и Крагујевцу трафостанице, из којих се ослободило трафоуље с канцерогеним пируленом.
„Комисија ће ићи на већину локација, а где не буде ишла, прикупиће информације с терена”, рекао је Лакетић. Закључци Комисије, како је раније најављено, могу се очекивати 2020. године. „Они ће Србији користити у сваком смислу, за асанацију животне средине и рано лечење болесника и превенцију”, оценио је Лакетић.
Поред помоћи италијанског парламента, који је доставио документацију, Лакетић је најавио да ће предложити поновно испитивање ове проблематике пред Уједињеним нацијама. „Претходне извештаје УН стручна јавност не сматра релевантним”, навео је председник Комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања Србије и додао да ће тражити објективно истраживање.
Глас јавности / ПОЛИТИКА / од 24.09.2018.