U Srbiju stiže 5G mreža: Međunarodna agencija za istraživanje raka vodi je kao "moguće kanceorgenu"
Autor: Glas javnosti
Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) pokrenuo je postupak javnog nadmetanja za izdavanje najviše tri pojedinačne dozvole za korišćenje 5G mreže.
Zakonom o elektronskim komunikacijama propisano je da RATEL donosi odluku o pokretanju postupka javnog nadmetanja za izdavanje pojedinačnih dozvola u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu akta resornog ministarstva kojim se propisuju minimalni uslovi za izdavanje pojedinačnih dozvola na osnovu sprovedenog postupka javnog nadmetanja i obrazuje komisiju za sprovođenje postupka javnog nadmetanja, objavio je RATEL.
Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) pokrenuo je postupak javnog nadmetanja za izdavanje najviše tri pojedinačne dozvole za korišćenje 5G mreže.
RATEL će posebnom odlukom formirati komisiju za sprovođenje postupka javnog nadmetanja za dodelu licenci za 5G mrežu.
Savet RATEL-a će, kako se navodi, na predlog te komisije utvrditi tekst dokumentacije za javno nadmetanje „i doneti odluku o sprovođenju javnih konsultacija u trajanju od 30 dana“.
Potom će uslediti objava oglasa u Službenom glasniku „i najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i na veb prezentaciji RATEL-a“.
„Odluku o izboru najpovoljnijih ponuda u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega, donosi Savet RATEL-a u roku od pet dana od dana prijema izveštaja o sprovedenom postupku javnog nadmetanja, koji dostavlja komisija“, precizira se u Odluci.
Uvođenje 5G mreže u Srbiji: Tehnološki napredak ili rizik?
Uvođenje 5G mreže u Srbiji predstavlja jedan od najznačajnijih infrastrukturnih koraka u digitalnoj transformaciji zemlje. Međutim, iza privlačnih slogana o "bržem internetu" i "pametnim gradovima" krije se niz pitanja koja se ne mogu tek tako ignorisati — od zdravstvenih, bezbednosnih i ekonomskih, do geopolitičkih implikacija.
Uprkos tvrdnjama telekomunikacionih kompanija da je 5G bezbedan, mnogi stručnjaci i građanske inicijative upozoravaju na nedostatak dugoročnih, nezavisnih istraživanja o uticaju milimetarskih talasa na ljudski organizam. Naročito zabrinjava što se bazne stanice za 5G često postavljaju znatno gušće u urbanim sredinama, što povećava izloženost stanovništva elektromagnetnom zračenju. Iako Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nije proglasila 5G opasnim, činjenica da ga još ne smatra ni potpuno bezbednim mora se uzeti u obzir u planskoj i odgovornoj politici.
Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), telo SZO, svrstala je radiofrekventno zračenje (uključujući i 5G) u grupu 2B – "moguće kancerogeno za ljude", što znači da postoji ograničen broj dokaza, ali ne i direktna uzročno-posledična veza.
Jedan od najvećih problema jeste način na koji se 5G mreža uvodi — bez suštinske javne rasprave, bez sveobuhvatnog uvida u ugovore sa velikim telekomunikacionim firmama i bez jasnih odgovora na pitanja građana. Građani Srbije gotovo da nisu bili informisani o kriterijumima izbora partnera za izgradnju 5G infrastrukture, a odluke se donose centralizovano, uz zanemarivanje lokalnih zajednica koje su često zabrinute zbog instalacije baznih stanica u blizini škola, bolnica i stambenih zgrada.
Digitalna elita nasuprot digitalnom siromaštvu
Još jedno važno pitanje jeste — ko će zapravo imati koristi od 5G mreže? Dok se u medijima propagira ideja o "pametnim gradovima" i "industriji 4.0", realnost je da značajan deo stanovništva još uvek nema ni stabilnu 4G konekciju. Uvođenje 5G mreže pre rešavanja osnovnih digitalnih potreba celokupnog stanovništva dodatno produbljuje jaz između "digitalne elite" i "digitalno isključenih", naročito u ruralnim i siromašnijim delovima Srbije.
Uvođenje 5G mreže nije samo tehničko pitanje — to je civilizacijska odluka sa dugoročnim posledicama.
Glas javnosti/N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
