Glas Javnosti

U Srbiji uspeva starinska kruška poreklom iz Kazahstana

Društvo
Autor: Glas javnosti

Miroslav Šarac iz Rume je od onih kalemara koji vole da istražuju, od onih koji vraćaju život i u život, imaju stare, nama nepoznate, sorte voćaka. Jedna od njih, koja je upravo dala prvi rod, je i kazahstanska kruška talgarska krasavica.

- Ovo je prvi rod talgarske krasavice kod mene. Plemke sam dobio u međunarodnoj razmeni, doneo sam ih iz Hrvatske od kalemara koji tamo rade. Postoji regionalna grupa zaljubljenika u stare i egzotične sorte voća. Imamo dosta toga - rekao je Šarac za Dobro jutro, napominjući da starinske voćke treba tražiti u orijentalnijim regionima.
Navodi da treba tražiti u regionima gde je vladala Otomanska država, gde su Turci nekada bili.

- Kod nas na Balkanu što su Turci duže boravili na nekom prostoru tu je ostalo više tog starinskog voća. Oni su mnogo vodili računa o tome i bili pasionirani voćari, kalemari, i danas je Turska voćarska velesila. Imao sam priliku da kalemim voćke uzimajući plemke sa matičnih stabala koja su kalemili Turci i imam te voćke kod sebe, još su mlade naravno - kaže Šarac, osvrćući se dalje na krušku talgarsku krasavicu koja je poreklom iz Kazahstana.
Talgarska krasavica ima vrlo neobičan, izdužen oblik. Oblikom podseća na abefetel krušku.
- Ja sam je kalemio na dunju, u tom momentu sam imao spremnu tu podlogu. To nije dobra podloga za nju, jer je daleko bujnija što se vidi već u prvoj godini da je ta sorta kruške daleko bujnija od dunje. Za nju je podloga divlja kruška, koja je univerzalna za sve kruške. Međutim, ta podloga je danas u manjini što se tiče podloga, a i sve ređa, pošto je treba sejati, gajiti, stalno rezati izboje sa stabala. Kod dunje je jednostavnije, jer se radi ožiljavanjem i mnogo više podloga se može dobiti nego kod sejanaca. Sejanac divlje kruške je daleko dugotrajniji kao podloga, a i kruška je inače dugotrajna voćna vrsta. Ako se kalemi na divlju krušku provereno može da traje 200 godina, a koliko još to ne znam - objasnio je Miroslav Šarac.

Kako dodaje, talgarska krasavica ima lepu obojenost ploda.
- Videćemo dalje, kažu da je otporna na mrazev i na na bolesti, pre svega na erviniju, ali ovo iznosim sa rezervom. To je jesenja voćka koja može da traje do zime, a verovatno bi u podrumskim uslovima mogla da dočeka proleće, što ćemo još videti - zaključuje Šarac.


Glas javnosti/ N06S

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR