U SRBIJI POSTOJI 164 DEPONIJA: Trujemo se, u sebe unesemo PET GRAMA PLASTIKE NEDELJNO! (VIDEO)

Deponije su, i divlje i opštinske, veliki zagađivači, ali i velika opasnost - požari su česti, a moguće je i širenje zaraza. U Srbiji ih ima puno i to je veliki ekološki problem.

Na deponijama često završava i opasan otpad iz domaćinstava, a ponekad i iz industrije, što dodatno povećava opasnost.

Većina deponija na koje odlazi prikupljeni otpad u Srbiji ne zadovoljava sanitarne standarde što znači da štetne i opasne materije završavaju u zemljištu, u biljkama i životinjama, u vazduhu koji udišemo, u vodi koju pijemo i hrani koju jedemo.

Veća ulaganja u infrastrukturu i sistem za skupljanje đubreta, reforma javnih komunalnih preduzeća kao i oštrije kazne za sve koji ne odlažu otpad po propisima su neka od rešenja koja predlažu stručnjaci - od zaštitnika životne sredine do Fiskalnog saveta Srbije.

Javna komunalna preduzeća odlažu otpad na barem 123 ovakva smetlišta, od kojih značajan broj ne ispunjava „ni minimum tehničkih standarda" i predviđeno je njihovo zatvaranje. Iako se ove deponije nalaze na zemljištu koje je u vlasništvu Republike Srbije, čak 70 odsto njih nije predviđeno prostorno-planskim dokumentima i nemaju urađenu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, niti potrebne dozvole.

Kao jedan od verovatno najekstremnijih primera ovakvih smetlišta gde javna komunalna preduzeća bacaju otpad ističe  se prijepoljska deponija Stanjevine.

Meštani Zaluga već skoro 20 godina zbog ove nesanitarne deponije imaju probleme - umesto da se ukloni, planina đubreta raste, a otpad povremeno upada u reku ili na put.

Kažu da se često čuju eksplozije od nataloženih zapaljivih gasova poput metana od kojih lako izbija požar.

Pored akutne opasnosti po zdravlje, nekontrolisano gomilanje đubreta na ovoj deponiji može dovesti i do „stvarne katastrofe širih razmera".

Deponije su, i divlje i opštinske, veliki zagađivači, ali i velika opasnost - požari su česti, a moguće je i širenje zaraza.

-Ne postoji kontrolisano odvođenje deponijskog gasa koji nastaje razgradnjom otpada u deponiji, što može dovesti do požara ili eksplozije. Procedne vode se ne sakupljaju niti prečišćavaju, što ugrožava podzemne i površinske vode i zemljište zbog visokog sadržaja organskih materija i teških metala.

Poseban problem predstavljaju i otrovi koji se bacaju na ovim mestima i time kroz lanac ishrane dovode do trovanja divljih životinja. Takođe, baca se i otpad poput papira i kartona koji je moguće reciklirati, umesto da se seku nove šume.

Na divljim deponijama koje niču na svakom koraku završi, prema procenama, petina komunalnog smeća Srbije.

U većini slučajeva divlja smetlišta se nalaze u seoskim sredinama. Ona nastaju najčešće zbog nedostatka sredstava za pružanje najosnovnijih usluga kao što su sakupljanje, transport i sanitarno odalaganje otpada.

Filtracijom kroz đubre, voda sa raznim štetnim materijama dospeva u zemljište, iz zemljišta stiže do biljaka, iz biljaka do životinja, a preko njih i do nas i naših tanjira,  upozoravaju u Mladim istraživačima Srbije.

Nedeljno u sebe unesemo oko pet grama plastike - proporcionalno jednoj kreditnoj kartici, a najveći izvor mikroplastike koju unosimo je voda, podaci su Svetske organizacije za prirodu.

Naše nesortirano đubre mahom ide na jednu od opštinskih deponija, a po podacima iz Strategije upravljanja otpadom svaki stanovnik Srbije proizvede godišnje oko 318 kilograma smeća.

Taj otpad uglavnom ne prolazi ni kroz kakav tretman pre odlaganja - ostaci hrane, organski otpad, plastika, karton, kućna hemija, i ko zna šta sve ne - samo se sruči u zemlju.

Zamislite sada kišu i sneg koji padaju na tone i tone otpada na smetlištima širom zemlje, a zatim sve što je u njemu se rastvara i praktično cedi kroz zemljište.

Javna komunalna preduzeća odlažu otpad na barem 123 ovakva smetlišta, od kojih značajan broj ne ispunjava „ni minimum tehničkih standarda" i predviđeno je njihovo zatvaranje.

Iako se ove deponije nalaze na zemljištu koje je u vlasništvu Republike Srbije, čak 70 odsto njih nije predviđeno prostorno-planskim dokumentima i nemaju urađenu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, niti potrebne dozvole.

Добродошли у насеље Бесни Фок, где се на само неколико стотина метара од Зрењанинског пута налази дивља депонија.

Ова депонија је деценијски проблем и екстремно негативно утиче на животну средину у насељу.#beograd #BesniFok #Palilula #ekologija #deponija #zagađenje #otpad pic.twitter.com/t0TeQSdR0B

— Milan Petrović (@BloodofProsara) February 23, 2018

Deponije u Srbiji

Strategijom upravljanja otpadom predviđena je izgradnja 26 regionalnih sanitarnih deponija, a do sada izgrađeno 10.

164registrovanih opštinskih deponija
70%nema potrebne dozvole i procene uticaja na životnu sredinu
 
"Većina"ne zadovoljava tehničke standarde, predviđeno zatvaranje
2170registrovanih divljih deponija
20%komunalnog otpada završi na divljim deponijama

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU