Glas Javnosti

U PROSVETI SVAKI DRUGI RADNIK VIŠAK: Sve više nastavnog kadra na MALI BROJ ĐAKA!

Društvo
Autor: Glas javnosti

Različiti demografski faktori utiču i na unutrašnje migracije i potrebu za različitim poslovnim kadrom. Ipak, obrazovanje se možda nalazi pod najvećim udarom aktuelne situacije.

Na hiljadu srednjoškolaca u prosvetnom sistemu Velike Britanije radi 55 a u Srbiji 94 nastavnikaa, a prezaposlenost je sve veća, dobrim delom usled demografskog kolapsa i smanjivanja broja učenika, piše u opširnom tekstu portal 021.rs.

Tako je krajem prošle školske godine u školama Srbije radilo više od 148.000 pretežno pedagoga raznih profila stručnosti. Broj nastavnika neprekidno raste već decenijama, mada broj učenika kontinuirano opada.
 
Poređenjem rezultata popisa iz 1991. i 2011. godine uočava se da je broj mladih u školskom uzrastu nakon dve decenije manji za 30,6 odsto. Glavni razlog je očajan demografski trend, ali je primetan učinak i uvećanog iseljavanja. Očekivalo bi se da je broj prosvetara umanjen.


 
Ipak, u istom periodu broj zaposlenih u školama je uvećan za visokih 29,7 odsto. Novi radnici su primani za rad u takozvanom produženom boravku ili u dopunskoj, dodatnoj, odnosno sekcijskoj nastavi. Kada se objedine podaci o smanjenju broja dece školskog uzrasta i uvećanju broja nastavnika dobija se višak od 37 odsto zaposlenih.
 
Troje umesto jednog

Umesto da se, pošto su rezultati PISA testova kontinuirano pokazivali loše efekte nastave, učine krupniji reformski zahvati, vlast je samo zapošljavala nove radnike, dominantno nastavnike. Kada su iscrpljene mogućnosti veštački iskonstruisanih formi rada u školi, počelo se sa angažovanjem nastavnika za umanjeni fond časova.

Tako je danas čest slučaj da u jednoj školi uobičajenu normu rada jednog nastavnika ponekad dele i troje zaposlenih. Svaki od njih radi trećinu radnog vremena i prima, naravno, umanjenu zaradu, premda su zbirna primanja osetno iznad jedne uobičajene plate. Došlo se u situaciju da su troškovi školstva uvećani, a efekti su slabi.
 
Nedavno je statistička agencija Eurostat objavila podatke o školstvu u evropskim zemljama. Tako na jednu učiteljicu u Evropi prosečno dođe 14 učenika. U Srbiji taj broj je petnaest, otprilike na nivou Nemačke. U Velikoj Britaniji, kuda bolje stojeći roditelji iz Srbije vole da šalju mlade na školovanje, taj broj je 19,5.


U radu sa najmlađim učenicima za pojedine predmete se angažuju nastavnici. Na dve stotine učenika od prvog do četvrtog razreda u Velikoj Britaniji radi deset, u Srbiji 13 nastavnika, 24,5 odsto više.
 
Kada se porede podaci o broju nastavnika u radu sa višim razredima osnovne škole, situacija je još nepovoljnija. Na sto učenika u Velikoj Britaniji radi 6,2, u Srbiji 9,6 nastavnika. Zapravo, prezaposlenost ovde dostiže zabrinjavajućih 35,4 odsto.
 
Ali, još nije kraj. Za potrebe srednjoškolskog obrazovanja u Velikoj Britaniji je na sto učenika angažovano 5,5, u Srbiji 9,4 nastavika. Preterana zaposlenost ovde dostiže čak 45 odsto.
 
Po inerciji
 
Daleko od toga da se i u nas nije uočavalo beskrajno i prekomerno zapošljavanje po školama. Ali, obrazovanju se u srpskim porodicama pridaje odgovarajući značaj; svi, i roditelji i deca, pa i dede i babe, vole da im deca (unučad) idu u dobre škole.
 
Političari, naravno, znaju za stavove ovdašnjeg življa i ne žele da ulaze u potencijalno konfliktne situacije sa onima od čijih glasova zavisi njihova karijera. Decenijama izbegavaju da učine bilo kakav reformski potez u školstvu. Rezovi bole i stvaraju gubitnike, a nezadovoljstvo se širi i na učenike, roditelje.


Previše je onih koji bi eventualnu krupniju promenu u prosveti mogli negativno da percipiraju i time potencijano postanu glasači koji će na prvim narednim izborima reći "ne". Stoga politička scena izbegava da se ozbiljnije pozabavi školstvom. Dopušta se da se stvari odvijaju po inerciji, a prekomernim zapošljavanjem ne samo da se rešava pitanje radnog angažmana nastavnika bliskih njihovoj političkoj opciji, već se i u javnosti stvara utisak da se angažuje radi poboljšanja nastave.
 
Mada su u Srbiji prosvetni radnici relativno slabo plaćeni, umnogome i zbog ogromnog viška zaposlenih, njihov uticaj na javnost je velik. Vidi se najbolje po čestim štrajkovima, kada vlast nema načina da udovolji obično nerealnim zahtevima štrajkača, ali istovremeno nema ni volje da ozbiljnije reaguje.
 
Radi smirivanja situacije, prećutno odobrava sporne školske aktivnosti, poput svakogodišnjih ekskurzija, koje su, zapravo, lični biznis veštijih i bolje pozicioniranih nastavnika. Ministar prosvete koji je bio sklon reformi, Verbić, brzo je uklonjen iz političkog života, upravo onda kada je obelodanio da promene uključuju smanjivanje broja zaposlenih. Počišćen je kao metlom, mada je govorio o 10.000 onih koji bi ostali bez posla u školi.
 
A danas je višak zaposlenih u prosveti višestruko veći, što je još gore uvećano je i nezadovoljstvo onim što učenici nauče tokom 12 godina provedenih u školskim klupama.

(Gls javnosti)

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP