U PODNOŽJU KOPAONIKA OD OVOGA SE PRAVI SOK: Znate li šta je pasji trn?

- To je bila ideja mog supruga, ali kako smo se širili odlučili smo da glavni udeo uzmem ja, što se ispostavilo kao dobro, jer se žensko preduzetništvo sada više promoviše. Živimo u podnožju Kopaonika i naš kraj poznat je kao voćarski, pa smo odlučili da sve te prepoznatljive proizvode prenesemo u staklenu ambalažu - objašnjava Marija za Telegraf Biznis.

Njihovi sokovi su hladno ceđeni, pasterizovani, ne sadrže dodate šećere i arome.

- Mi smo hteli prvenstveno za našu decu da spremimo nešto ukusno i zdravo od onoga što imamo. Na početku smo radili na našu štetu. U startu, dok nas ljudi nisu prepoznali kao kvalitetne proizvođače, retko ko nam je verovao da tu nema šećera, da nema konzervansa, bilo nam je teško i da formiramo cenu - objašnjava ona.

Kaže da su u početku više poklanjali prijateljima, nego što su prodavali.

- Želeli smo da ljudi probaju, zato što smo znali da će nam se neki od njih vratiti. Krenuli smo sa malinom, borovnicom i kupinom, je smo to imali naše. Naše plantaže maline, od strica plantaže kupine...S obziom da se moj svekar bavi već dugo izvozom voća, idealno je bilo da iskoristimo i njegovo znanje. Sada imamo 12 ukusa, a samo pasji trn, narandža i ananas nisu sa našeg podneblja - kaže ona.

Do ideje da naprave sok od nepoznatog pasjeg trna nisu došli Marija i njen suprug.

- Moj svekar genije je čuo da se u Rusiji prave ulja i čajevi od pasjeg trna i on je predložio da napravimo sok. Uvezli smo ga iz Grčke i kada smo napravili prvu flašicu, svi smo degustrirali i bili u fazonu - ovo nije ni za šta. Sok ima specifičan ukus i miris, jezik trne kada se pije, oseća se gorčina, ima opor ukus. Tura koju smo napravili stajala je po strani, nismo hteli da puštamo sok u prodaju.

Njihov stav prema ovom soku promenila je Marijina drugarica koja je živela u Rusiji.

- Ona je, kada je videla, bila oduševljena. Nije joj bilo jasno zašto ga nismo pustili u prodaju. I stvarno, prvih nedelja rada sajta, ljudi su nam poručivali isključivo pasji trn. I mi smo se kod kuće navikli na taj ukus. Ima mnogo više vitamina c nego limun i narandža, a sadrži i omega masne kiseline 3,6,7,9, kojih skoro samo u ribi ima. Dobar je antioksidans i podiže imuni sistem u celini - kaže Marija koja ga deci daje čim vidi da su na putu da se prehlade.

Sama bobica pasjeg trna je sitna, ima opnu, a unutar opne ima malo soka, kao naš šipak.

- Pere se, prebere, pa se presuje. Presa ima tri sita, od nasjitnijeg ka najkrupnijeg. Sok ide u veliki kazan, kuva se na 85 stepeni, da bi se pasterizovao, pa ga ručno sipamo u staklene flašice i nakon toga stavljamo na hlađenje u komoru. Tako napravljen, sok može da stoji godinu dana na suvom i tamnom mestu, a otvoren može da stoji maksimum četiri dana u frižideru - kaže sagovornica Telegraf Biznisa.

Još u staroj Grčkoj psji trn se koristio za vidanje rana hrabrih ratnika i njihovih konja. Jedna antička legenda govori kako se krilati Pegaz hranio listovima pasjeg trna, pa mu je zbog toga dlaka bila blistavo sjajna, a snaga veća.

Početkom dvadesetog veka vučji trn dospeva u Ameriku preko ruskih emigranata. Ova biljka je šesdesetih godina u Evropi bila proglašena lekom za sve bolesti, ali je zbog ljudskog nemara, većina biljaka stradala zbog zapuštenosti.

Marija je jedna od pobednica konkursa za nauspešnije poslovne žene iz ruralnih područja. Njih 100, dobitnice su ovogodišnjeg konkursa Pošta Srbije, kojim ovo javno preduzeće podržava žensko preduzetništvo i daje svoj doprinos unapređenju položaja žena na tržištu rada, prenosi N03S.