Biće to ujedno i njen prvi nastup od kada je stupila na dužnost predsednice AKS. Cilj tribine je, kako kažu organizatori upoznavanje članstva AKV sa radom na izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Zanimljivo je da će tribina, kako stoji u najavi "biti održana sa ograničenim brojem posetilaca uz poštovanje preventivnih mera zaštite od Kovid-19". Pored Jasmine Milutinović, koja je najvaljena kao advokat govori i Tanja Arsić, advokat u Novom Sadu.
Nedavno su iz državnog katastra povodom istupa u medijima Srbislava Cvejića, predsednika komore notara i Milutinovićke saopštili „da predstavnici Advokatske i Javnobeležničke komore već godinu dana vode negativnu medijsku kampanju protiv Republičkog geodetskog zavoda, koji je jedan od stubova nacionalnog suvereniteta i digitalne reforme državne uprave“.
-Kampanju paušalno i bez argumenata potkrepljenih javno dostupnim podacima vode potpredsednica AKS Jasmina Milutinović i predsednik JBK Srbislav Cvejić. Pojedinačni interesi vođa ove dve komore i njihova zarada ne mogu biti iznad zajedničkog interesa države i građana- rekli su u RGZ.
Međutim, ova tribina dolazi u (ne)vreme po predsednicu Advokatske komore Srbije. Veliki broj advakata optužuje je za krah štrajka 2015.godine, upravo zbog zakona u notarima koji su u međuvremenu u Srbiji postali milioneri. Povrh svega nema ni odgovora na krucijalno pitanje: da li je posle sporazuma sa Vladom Srbije upravo kćerka Jasmine Milutinović postala NOTAR u Čačku?
Još zanimljivije je da je u gostovanju na N1 Milutinovićka zdužno branila zakon o notarima rekavši da je on u Srbiji- najbolji u regionu!?
-Očigledno je da postoji sprega između novopostavljene predsednice Advokatske komore Srbije i notara. Kampanja traje besomučno godinama unazad. Katastar im je uskratio velike pare jer građani ne moraju da plate pojedina dokumenta na čemu notari insistiraju- kaže naš dobroupućeni sagovornik u ovu problematiku.
A koliki je novac u igri možda ponajbolje ilsutruje sledeći javno iznet podatak od strane katastra.
Kako ističu, u katastru je upisano 4,5 miliona objekata, a korišćenjem najnovije tehnologije i satelitskih snimaka, RGZ je utvrdio da postoji još najmanje toliko onih koji nisu upisani. Banke odobravaju hipotekarne kredite samo ukoliko su objekti evidentirani. Više objekata obezbeđuje više kreditnih sredstava i investicionih mogućnosti.
– Zamislite sad koliki je kreditni potencijal devet miliona objekata! Nama je, kao državi, pola tog kapitala u pasivi jer nije upisano u katastar. To je kao da imamo 50 milijardi evra zakopanih u dvorištu, a ne znamo gde. Investicije i oživljavanje kapitala koji leži u nepokretnostima, prioritet je svake države. To je moguće samo u okviru velikog i jakog sistema, sa snažnom IT infrastrukturom i ne može se, niti sme, prepusti digitalno nepismenim pojedincima na igranje – navode u RGZ.
(Glas javnosti/Ucentar.rs)