Torlak u centru kontroverzi: Prestanak proizvodnje BCG vakcine i planirana reorganizacija izazvali buru
Autor: Glas javnosti
Vest da je Institut „Torlak“ prekinuo proizvodnju BCG vakcine odjeknula je među građanima, a ubrzo je stigao i demanti u kojem se tvrdi da Odsek za proizvodnju BCG vakcine nije rasformiran već da je planirana reorganizacija tog pogona. A istina je negde između – istina je da Torlak trenutno ne proizvodi vakcinu protiv tuberkuloze, istina je da su adaptaciju Odseka i kupovinu nove opreme planirali,
Ubrzo je reagovao i sam „Torlak“, na čijem čelu se trenutno nalazi nekadašnja ministarka Darija Kisić, navodeći da Odsek za proizvodnju BCG vakcina nije rasformiran, već da je planirana njegova reorganizacija.
„Doskorašnja proizvodnja vakcine bila je bazirana na procesu koji je uveden pre skoro jednog veka, a prilagođavanje najsavremenijim standardima, koje je već započeto, će omogućiti pored standardne BCG vakcine i proizvodnju BCG imuno preparata“, saopštio je Institut „Torlak“ u svom odgovoru.
Usledilo je novo saopštenje dr Bekčić, koja je istakla da je demanti „Torlaka“ spin, a da je činjenica da Odsek već duže vreme ne može da proizvede BCG vakcinu, a da se zaposleni preraspoređuju na druga radna mesta.
Prema njenim rečima, u poslednjem periodu opredeljeno je oko 15 miliona dinara za „trivijalne građevinske radove“. Kako navodi, adaptirana je portirnica, stepenište, uveden je video nadzor, što sve nema veze za unapređenjem samog procesa proizvodnje.
„Torlak“ je u aprilu 2024. godine raspisao javnu nabavku za adaptaciju Odseka za proizvodnju vakcina u cilju usklađivanja procesa proizvodnje sa Smernicama Dobre proizvođačke prakse. Vrednost projekta bila je 140 miliona i 640 hiljada dinara, što je oko 1,2 miliona evra.
Za taj novac planirano je projektovanje i izvođenje radova u postojećem prostoru od oko 300 kvadrata, koji ne raspolaže sistemom za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju. Od ponuđača se tražilo da se projekat uradi u skladu sa Smernicama Dobre proizvođačke prakse i u skladu sa domaćim i međunarodnim standardima koji regulišu ovu oblast.
U konkursnoj dokumentaciji piše da je za proizvodnju BCG vakcina planirano minimum osmoro zaposlenih u jednoj smeni, a da kapacitet Odseka posle adaptacije i ugradnje nove opreme treba da bude između 250.000 i 500.000 jedinica gotovog proizvoda. Plan Instituta je bio i da se deo postojeće opreme (frižideri, zamrzivač, inkubator) zadrži, a deo savremene dokupi.
Međutim, sve ovo palo je u vodu kada je Vlada Srbije odlučila da rebudžetira sredstva namenjena „Torlaku“ i prebaci ih na nekog drugog korisnika budžeta. Tako je „Torlak“ 24. maja prošle godine odustao od posla za koji je, samo 14 dana ranije, izabrao firme KFG Industrial Group d.o.o. i Termomont d.o.o iz Beograda.
„Nakon otvaranja ponude i izbora ponuđača naručilac je obavešten od strane osnivača (Vlada Republike Srbije, prim.aut) da su planirana sredstva za zaključenje ugovora rebudžetirana, te shodno odredbama Zakona o javnim nabavkama, odnosno članu 157. stav 7. Naručilac odustaje od zaključenja ugovora i obustavi postupla“, navodi se u obrazloženju odluke, objavljenom na Portalu javnih nabavki 24. maja.
Time je u vodu pala i nabavka mašina za zatvaranje i punjenje bočica i mašina za zapertlavanje sa instalacijom za potrebe finalizacije BCG vakcine. Nabavka vredna preko 70 miliona dinara, raspisana je takođe u aprilu 2024. godine, a obustavljena 27. maja iste godine.
„Torlak“ je kao razlog naveo to što „postoje dokazivi razlozi usled kojih je prestala potreba naručioca za predmetnom nabavkom zbog čega se neće ponavljati u toku iste budžetske godine, odnosno u narednih šest meseci“.
Međutim, javno dostupna dokumentacija pokazuje da ne samo da nabavka nije ponovljena u 2024. godini, već je neće biti ni u 2025, pa je pitanje kada će proizvodnja BCG vakcina u „Torlaku“ biti nastavljena. Naime, u Planu javnih nabavki za 2024. godinu „Torlak“ je zaista planirao da obnovi svoj pogon za BCG vakcine i aktivno radio na tome, a u Planu za 2025. ove stavke uopšte nema.
Kome je otišao novac namenjen adaptaciji Odseka za proizvodnju BCG vakcina ne vidi se u javno dostupnim dokumentima. Zbog toga smo to pitanje uputili Ministarstvu finansija i samom Institutu „Torlak“, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nismo dobili. „Torlak“ nije odgovorio ni na pitanje kada planira da obnovi proizvodnju, niti kada će se nastaviti radovi na adaptaciji Odseka.
Incident koji se u oktobru 2022. godine desio u GAK „Narodni front“ kada je bebama greškom dat fiziološki rastvor umesto BCG vakcine otkrio je da se vakcinacija novorođenčadi obavljala bugarskom umesto „Torlakovom“ vakcinom.
Naime, kako je tada objasnila ministarka zdravlja Danica Grujičić, rastvarač to jest fiziološki rastvor je bio u posebnoj kutiji u odnosu na aktivnu supstancu, a sestra zadužena za vakcine mislila je da je u pitanju već rastvorena vakcina.
Bivši rukovodilac „Torlaka“, diplomirani biolog i specijalista medicinske mikrobiologije, inače tvorac proizvodnje seruma protiv zmijskog otrova, početkom novembra 2022. kazao je za medije da bebe u Srbiji tada već tri meseca primaju bugarsku vakcinu protiv tuberkuloze jer su odeljenje za tuberkulozu naspustili stručnjaci, a mladi ne znaju da rade.
„Kada su shvatili da nemaju stručnjake koji će proizvesti BCG vakcinu, uprava Torlaka hitno je podnela zahtev za uvoz vakcina protiv tuberkuloze iz Bugarske. Naime, čitav region, Crna Gora, Republika Srpska, snabdeva se vakcinama sa Torlaka. Međutim početkom godine, i na proleće, u porodilištima u regionu bila je nestašica ove vakcine, jer je na Torlaku zaustavljena proizvodnja. Zašto o tome niko ne govori? Ako postoji problem sa pogonima, onda to javnost mora da zna, pa nije Torlak privatna firma. Zašto bismo uvozili vakcinu iz bilo koje druge zemlje, kad imamo svoje pogone“, pitao je Stajić tada u razgovoru za portal Nova.rs.
Već u martu sledeće godine, „Torlak“ je iz zdravstvenih ustanova povukao 843 bočice BCG vakcine zbog „minimalnog odstupanja od strogih zahteva specifikacije leka“, a na tržište je ponovo ušla bugarska vakcina.
Od bugarskog proizvođača BB-NCIPD iz Sofije u 2023. godini nabavljeno je 94.720 doza cepiva protiv tuberkuloze, vrednih oko 55.400 evra. „Vakcine bugarskog proizvođača nemaju dozvolu za promet u Srbiji, ali je Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) u julu 2022. godine izdala uvoznu dozvolu za 500 bočica“, pisala je Nova ekonomija.
Agencija za lekove i medicinska sredstva je nove dozvolu za uvoz dala tri puta prošle godine – 28. februara, 23. avgusta i 25. novembra 2024. godine.
Glas Javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
