Glas Javnosti

TITOVI POSLEDNJI DANI: Hrana za kosmonaute i doktori iz Amerike: Dole idem u jednom komadu (FOTO+VIDEO)

Društvo
Autor: Glas javnosti

Umro je drug Tito, izgovorio je televizijski voditelj Miroslav Lilić u zagrebačkom studiju 4. maja 1980. godine u 15.05 sati.

Josip Broz Tito je poslednjih 68 dana života bio na respiratoru, a hranu je dobijao putem infuzije.

"Državnom vrhu važan je ne samo svaki dan, već i svaki sat", rekao je Titovom lekaru Stane Dolenc, moćni šef policije i čovek koga su mnogi videli kao Titovog naslednika.

"Mozak mu je bio živ i to je bilo medicinsko opravdanje zašto ga sve do tad nisam skinuo s respiratora" rekao je svojevremeno za "Express" dr. Predrag Lalević, član Titovog lekarskog konzilijuma.Godinama kasnije, u jednoj nemačkoj bolnici, Laleviću su prigovorili da je mrtvog čoveka danima držao na respiratoru.



"Ja sam mu skinuo aparate koji su ga držali u životu. Ni u šali se ne može reći da sam ga ja ubio. Deset minuta pre toga bio je mrtav. Nije mu bilo spasa... ", objasnio je Lalević.

Dok je još bio pri svesti, Tito je uporno odbijao amputaciju iako je bilo evidentno da je gangrena zahvatila levu potkolenicu.



"Čim smo stigli u Ljubljanu, otišli smo pravo u Klinički centar i napravili snimke arterija na levoj nozi, a zatim otišli na Brdo kod Kranja. Pošto je situacija na arterijama bila loša, predložili smo predsedniku operaciju što je on odbio. Mi smo tada pozvali na konsultaciju profesore DeBakeya iz SAD-a i Knjazova iz Moskve. DeBakey je predložio amputaciju, a ako Tito ne pristane na to, ostavio nam je jednu protezu za premošćivanje krvnog suda, s malim izgledima na uspeh. Kako je on uporno odbijao amputaciju, pokušali smo da napravimo premošćenje protezom koju nam je ostavio DeBakey. Ova operacija, kao što se i očekivalo, nije uspela, a on je i dalje odbijao amputaciju. Tek kad je video svoju potkolenicu koja je bila plava s velikim plikovima na koži, rekao je radite šta treba", ispričao je Lalević, koji je punih 16 godina bio Titov lični lekar, piše B92.


Koliko je važna bila svaka odluka o Titovom lečenju u poslednjim danima njegovog života verovatno najbolje govori jedan trenutak kad se raspravljalo o amputaciji noge tadašnjeg šefa Jugoslavije.

Čitav državni vrh slušao je izlaganje lekarskog saveta da bi na kraju moćni šef tajnih službi Stane Dolanc rekao: "Znamo da je situacija teška, znamo da može da umre i pre nego što počne amputacija, ali ja vam jamčim da nema čoveka koji će upreti prstom u vas".
Odmah su pripremili salu za operacije i amputirali mu nogu. Isprva se činilo da je sve prošlo u redu i da će Josip Broz preživeti.


"Operacija je protekla bez incidenata i Tito je čak počeo da prima posete na intenzivnoj nezi. Posetili su ga i sinovi Žarko i Miša. Već smo razmišljali o odlasku na Brdo kod Kranja kada su počele komplikacije. Najpre s bubrezima, a zatim i druge. Predsednik je bio na respiratoru punih 68 dana. Predviđati koliko je još mogao da preživi da smo mu odmah amputirali nogu bila bi čista spekulacija. Tema smrti nikada nije spominjana u razgovorima, osim što je on, odbijajući operaciju rekao: Ja dole idem samo u jednom komadu, rekao je član Titovog lekarskog konzilijuma, hirurg i anesteziolog.


Tito je pre smrti jeo hranu za astronaute Nase, koju su mu dopremali iz Hjustona. Jože Oseli, Titov batler, poznati slovenski kuvar, uz Tita je proveo poslednjih sedam godina njegovog života. Za njegovu ishranu brinuo se sve do smrti.
"Teško nam je bilo da gledamo kako kopni. Bila je to velika tragedija. Mi smo bili uz njega do kraja. Pustili su nas da ga ispratimo kad su ga vozili na patologiju", opisao je svojevremeno Oseli. Tito je, kazao je Oseli, pred kraj života dobijao sve najbolje na svetu, ali spasa mu nije bilo.

Spomenuti televizijski voditelj Miroslav Ilić znao je pet meseci ranije da će on biti taj koji će narodu saopštiti vest kada umre Tito. U svojoj autobiografiji "Bez reprize" podsetio se tih dramatičnih dana.

"S režiserom i urednikom Nedjeljnog popodneva Sašom Zalepuginom dogovoreno je da kad mu se kaže da prekine emitovanje emisije, odreže sliku na dva prazna stolca koja su bila pripremljena u studiju… Došla je vest i odmah smo prekinuli program. Stoje ta dva stolca. Uzeo sam Tanjugovu vest bez prepisivanja i krenuo prema studiju.
"Gledam u kameru, pali se crveno svetlo, čitam:

Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Predsedništvo Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije radničkoj klasi i narodima Jugoslavije: umro je drug Tito…


Pročitao sam vest, gledao još par sekundi u kameru i hteo da ustanem. Ali, na svoj užas shvatim da na sebi imam plave traperice koje sam zaboravio da zamenim crnim pantalonama!

Ostao sam da sedim, režiser me drži u kadru i dodam što mi je prvo palo na pamet: Poštovani gledaoci, od ovog trenutka Jugoslovenska radiotelevizija započinje emitovanje izvanrednog programa.

Izvanredni program trajao je oko pet dana. Uglavnom, 90 odsto programa popunili smo prikazujući dokumentarne i igrane filmove o Titu. Televizija Beograd nije htela da preuzme našu objavu vesti. Oni su je emitovali 30-ak sekundi posle nas.

Sve evropske televizije, od Austrije, BBC-a, Nemačke, Švedske – njih tridesetak – prenele su tu vest.

Svet je bio veoma zainteresovan. I na Evroviziji su objavili kako čitam vest o Titovoj smrti s velikim naslovom "Tito je mrtav", piše B92.

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP