TITOIZAM U SANU: Da li nedorečena PETORKA IZ SANU saučestvuje TITOISTIČKOJ ideji koja deluje u interesu VELIKE ALBANIJE?

Povodom otvorenog pisma članovima SANU u kome se tražilo da se javno izjasne o stavu vezanom za status Kosova i Metohije, Irina Subotić, Goran Marković, Nebojša Bradić, Dragan Velikić i Zoran Hamović je petorka koja se oglasila i tim povodom stala u odbranu predsednika SANU, Vladimira Kostića.

Oglašavajući se povodom polemike koja se u javnosti vodila ovih dana između Emira Kusturice i predsednika SANU Vladimira Kostića, grupa umetnika i intelektualaca okupljena oko inicijative „Kreativna Srbija“ u sastavu Irina Subotić, Goran Marković, Nebojša Bradić, Dragan Velikić i Zoran Hamović, dala je javnu podršku Vladimiru Kostiću na sledeći način:

- Srpska akademija nauka i umetnosti nosilac je civilizacijskih vrednosti i jedna je od najznačajnijih ustanova srpskog društva. Napad jednog reditelja, naviknutog na poseban tretman i stalne privilegije u svim režimima, na predsednika Akademije nije samo oblik ličnog obračuna, već predstavlja udar na instituciju građanske duhovnosti Srbije. Pokušaj Vladimira Kostića da na kulturan način odgovori istupu Emira Kusturice označio je odbranu dostojanstva dijaloga i potrebu da se SANU zaštiti od nasrtaja buke i besa gomile.

Za one koji se pitaju da li je ovo pravi momenat za deobe i razvrstavanja, odgovor se nalazi tamo gde smo bili davno pre osnivanja SANU. Ako sada ustuknemo i povučemo se pred silom koja se ne usteže da blati sve i svakoga, prepustivši njenog predsednika nasilju rulje i tabloida, jesmo li saučesnici?

Nedorečena petorka

Pošto je ova grupa umetnika i intelektualaca osetila snažnu potrebu da se javno oglasi, bilo je više nego očekivano da će se držati suštine spora između Kusturice i Kostića: reč je, naravno, o Kosovu i Metohiji. Međutim, oni očigledno nisu osetili potrebu da na temu Kosmeta izreknu na srpskom jeziku nijednu jedinu reč: umesto toga koristili su apstraktni neoglobalistički jezik kojim se dotiče samo forma, kao što izabrane misice podržavaju „mir, dijalog i blagostanje svuda u svetu“. I na tom jeziku građanističkog ponašanja – zaštićenog kišobranom lažnog elitizma, nagojenog narcizmom malih razlika – ostali smo na nesreću čak bez odgovora i na sporedna pitanja. U interesu je čitave javnosti, a posebno je u interesu ove petorke, da u ovoj polemici ne ostanu nedorečeni i da nam pored jasnog mišljenja o statusu Kosmeta, odgovore i na nekoliko sporednih pitanja.

Recimo: zašto je SANU „institucija građanske duhovnosti Srbije“ (kako oni tvrde), a nije institucija nacionalne duhovnosti srpskog naroda bez obzira da li njegovi pripadnici žive unutar granica Srbije ili izvan njih? Da li pod rečju „građanska“ podrazumevaju onu elitu koja se nužno kulturološki ograđuje i identitetski distancira od običnog naroda („rulje“) sklonog „buci i besu“? Zašto je jedan konvencionalni, stereotipni i pristojni odgovor Vladimira Kostića podignut na pijedestal odbrane „dostojanstva dijaloga“, kada sličnih odgovora ima u svakoj polemici u našoj javnosti?

Da li postoji realna opasnost da – ako je neko od njih kandidat za prijem u SANU – javnost u ovakvom obraćanju prepozna poltronski oblik ponašanja radi ostvarenja koristi od prijema u Akademiju? Da li im činjenica da se na spisku Akademije ne nalaze stvaraoci nacionalne orijentacije poput Emira Kusturice, Mila Lompara, Slobodana Antonića, Srđe Trifkovića i Miše Đurkovića ne govori u prilog postojanju „soroševskog“ kriterijuma političke korektnosti? Ili možda smatraju da narečeni nemaju dela vredna prijema u SANU? Neka se izjasne, samo neka ne ćute.

Ako ne žele da nam pojasne sve prethodne nedoumice, ili smatraju da im je ispod granice dostojanstva da polemišu sa ovim argumentima (što mogu da razumem u potpunosti), opet ostaje pitanje svih pitanja: Kosmet! Sa ove teme je nemoguće njihovo bekstvo ko god da je delegirao ispred njih. Zato bi bilo krajnje moralno da nam pruže odgovore na ova pitanja:

1. Da li se slažu sa izjavom Vladimira Kostića da Kosmet više nije de fakto niti de jure u našim rukama i da je u ovom trenutku jedina politička mudrost na koji način sa elementima dostojanstva napustiti Kosovo? Svidelo se mnogima ili ne, Vladimir Kostić je pokazao hrabrost kada se konkretno izjasnio na ovu temu, pa bi zato bilo moralno da podjednako konkretan odgovor iznesu i Irina Subotić, Goran Marković, Nebojša Bradić, Dragan Velikić i Zoran Hamović.

2. Kakav god odgovor da pruže na prethodno pitanje – a naročito ako je odgovor potvrdan – dužni su da odgovore u čije ime govore. Besmisleno bi bilo da odgovore da to čine u sopstveno ime, jer se podrazumeva da ljudi kad iznose stavove govore u sopstveno ime. Reč je o nečemu drugom: u ime koje zajednice (ili naroda!) bi izneli takve krucijalne stavove?

Titoistička ideja

Jer ako se neko deklariše kao Srbin pravoslavne vere ili tradicije, kako se izjašnjava velika većina našeg naroda, onda je njegov stav o Kosovu, manje-više,  jasan. Ali šta se dešava sa jednom drugom zajednicom unutar nas samih, čiji su ideološki koreni pušteni još davne 1928. godine u Drezdenu? Da se podsetimo: tada je Komunistička partija Jugoslavije na Četvrtom kongresu donela zaključke da treba podržati pravo albanskog naroda da i oružanim putem napravi „Jedinstvenu Albaniju“ u čiju bi teritoriju ušao i Kosmet (i čije granice se u dlaku poklapaju sa današnjim radikalno nacionalističkim projektom „Velike Albanije“).

Ovi zaključci se potvrđuju tokom novembra 1943. godine na Drugom zasedanju AVNOJ-a kada partizanski pokret (kao oružana formacija komunista) uređuje državno i društveno buduće Jugoslavije. Obzirom da je reč o jugoslovenskom, nedemokratskom i ateističkom uređenju države (koje je nastalo kao izrazita negacija prethodne Kraljevine Jugoslavije sa srpskim monarhom na čelu), Kosmet dobija status buduće autonomne pokrajine unutar Republike Srbije. Naredbom posle rata (sa potpisom Vlade Zečevića) komunistička vlast zabranjuje povratak Srba na Kosmet, koji su proterani tokom Drugog svetskog rata od strane saradnika okupatora i tako legalizuje njihov progon. Ta ista vlast stavlja tačku kada Ustavom iz 1974. u potpunosti Kosmetu daje status države u državi.

Dakle, pripadnici komunističke ideologije su od početka imali dijametralno suprotan stav od stavova pravoslavnih Srba kada je reč o statusu Kosmeta. Bez obzira na sve moguće relativizacije ili političke procene, stavovi predsednika SANU Vladimira Kostića o statusu Kosmeta se podudaraju sa stavovima jugoslovenskih komunista, stavovima koje su vremenom prihvatili i mnogi u Srbiji koji nisu bili članovi KP, a nisu morali biti čak ni ideološke pristalice komunista. Takvi stavovi bi se najpreciznije definisali kao „titoistički“, da bi se ovakvo jugoslovenstvo jasno razgraničilo po pitanju statusa Kosmeta na pojmovnom nivou od monarhističkog jugoslovenstva, koje je apsolutno tretiralo Kosmet kao srpsku državu.

Mišljenja sam da bi petorka (Irina Subotić, Goran Marković, Nebojša Bradić, Dragan Velikić i Zoran Hamović) koja je opravdano izrazila bojazan u dilemi „jesmo li saučesnici?“, morala da javnost Srbije precizno upozna sa odgovorima na dva prethodna pitanja. Ako to ne učini, ostaće prećutno uverenje da su na neki način saučestvovali u titoističkoj ideji.

Igor Ivanović je publicista iz Beograda, dugogodišnji član Udruženja književnika Srbije i autor knjige „Zapad i okupacija“ (Catena mundi, 2020). 

(Glas javnosti/ Novi Standard)

SKINI APLIKACIJU