Teško do pravde za povređene na radu: Maratonski procesi, odštete nemoguća misija, ne haju ni poslodavci, ni država
Autor: Glas javnosti
Hiljade teških povreda na radu beleže se godišnje u Srbiji. Međutim, veliki broj povreda se ni ne prijavljuje inspekciji rada, dok se profesionalne bolesti sistematski ignorišu.
Mali broj firmi snosi posledice, a teške povrede radnicima menjaju život iz korena - pored fizičkih tegoba, imaju i ozbiljne psihičke probleme. Zbog toga što država ne priznaje delimični invaliditet i teško dobijaju odštete od poslodavaca - neretko im je ugrožena i finansijska egzistencija, pokazuje istraživanje BIRN-a.
Za 27-godišnju Tijanu Olah činjenica da radi u firmi za proizvodnju zaštitne opreme, nije bila ni od kakve pomoći. Dva meseca pred svadbu, Tijani je mašina za tanjenje kože odsekla nekoliko prstiju na šakama. Obuku ni za jednu mašinu u fabrici u Vranju nikada nije ni prošla. Imala je pet operacija šaka, tri puta je bila hospitalizovana, a još uvek je na bolovanju. Sve ovo je ostavilo posledice i po njeno mentalno zdravlje – ima košmarne snove, plaši se da pogleda sopstvene ruke, posećuje psihijatra. Od firme je, kaže, dobila korpu cveća.
Nakon pada sa tri metra visokog kamiona, Dragan Nikolić iz Sremske Rače je zadobio ozbiljne povrede lobanje, ruke i vilice. Iako je operisan, ni danas nema punu kontrolu nad mišićima usta, hrana mu ispada tokom obroka, ima hronične glavobolje i ne može da obavlja ozbiljnije fizičke poslove. Ovaj, sada već 62-godišnjak, nije dobio pomoć države u vidu invalidske penzije, jer nije dovoljno invalid. Njegov slučaj nije prijavljen Inspekciji rada, pa protiv njegovog poslodavca nije podignuta optužnica zbog bezbednosnih propusta. Dragan je podneo privatnu tužbu protiv poslodavca i dobio na sudu - tek šest godina kasnije. Ipak, pošto je poslodavac ugasio firmu pre presude, izvršitelj ne može da naplati dug, ostavivši Dragana da, kako kaže, troši pare koje nema i, možda, nekad, dočeka neku pravdu.
Zamislite da se jednog jutra probudite i ne čujete sopstveni glas? To se desilo 44-godišnjoj Marijani Mitrović posle dugogodišnjeg rada u zaglušujućoj buci mašina u jednoj italijanskoj tekstilnoj kompaniji u Valjevu. Padanja u nesvest na radnom mestu, nemogućnost da čuje šta joj kolege govore, suicidalne misli, operacija ugradnje implanta - ništa od toga nije bilo dovoljno da joj firma promeni radno mesto. Po povratku sa bolovanja, umesto drugog posla, uručen joj je otkaz - proglašena je tehnološkim viškom. Trenutno tuži firmu i nada se da će njeno stanje biti proglašeno profesionalnom bolešću.
Milan Milenković, 50-godišnji rudar iz Krepoljina, kaže da je samo „bio dobar“. Poslušao je šefa, krenuo da izbaci strujne sklopke, iako je znao da to nije njegov posao, i „zaradio“ tešku povredu kičme. Trenutno je na bolovanju i nada se da će izboriti invalidsku penziju, jer je izdržavanje petočlanog domaćinstva, kako kaže, potpuno na njemu. Tužio je firmu za odštetu, a proces je u toku. Bolovi su toliko snažni da je sa maloletnom ćerkom obrnuo uloge – ona njemu obuva cipele i vezuje pertle.
Nadi Bekirović, 32-godišnjoj majci dvoje dece, drvena tabla pala je na ruku. Naizgled bezazleni udar, u prvi mah, samo ju je prepao, ali zbog povrede nerva, međutim, mesecima je na bolovanju. Pala je u depresiju i kroz dane prolazi pijući punu šaku lekova. Od poslodavca je tražila odšteti i promenu radnog mesta. Nije sigurna da će dobiti bilo šta.
Ovo su samo neki od slučajeva radnika koji su doživeli teške povrede na radu ili imaju profesionalne bolesti, a sa kojima su novinari razgovarali.
Teške povrede na radu često se ne prijavljuju
Prema zvaničnoj statistici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), prošle godine u Srbiji je 3.661 osoba teško povređena na poslu. To znači da u proseku svakoga dana 10 radnika i radnica doživi tešku povredu, a njihovi i životi njihovih porodica zauvek se promene. Do povreda dolazi, između ostalog, zato što radnici ne prolaze obavezne obuke i nemaju neophodnu zaštitu.
Istraživanje koje su zajedno uradili BIRN, 021, Južne vesti, Glas Šumadije, Bujanovačke i OzonPress, pokazuje da se teške povrede na radu često ne prijavljuju, radnici posle povreda ostaju bez posla, ali pošto često nisu potpuni invalidi – ne primaju pomoć od države. Krivičnih postupaka zbog smrti ili povrede na radu je malo, a postupci po privatnim tužbama mogu da traju godinama.
Značajan problem predstavlja i to što država u praksi praktično ignoriše profesionalne bolesti - oboljenja nastala trajnijom izloženošću negativnim uticajima na radu – i o njima maltene ne vodi statistiku, uprkos zakonima i pravilnicima koji to propisuju.
Primera radi, u Nemačkoj se na godišnjem nivou registruje više desetina hiljada profesionalnih bolesti, u Hrvatskoj je 2022. godine registrovano preko 1.300 profesionalnih oboljenja, dok Srbija ne beleži niti jedno.
Radnici – potrošna roba
Radnici, predstavnici sindikata i stručnjaci za radno pravo navode da se država blago odnosi prema poslodavcima koji, dalje, profit i smanjenje troškova stavljaju ispred zdravlja i bezbednosti radnika. Oni navode da se ovo ilustruje kroz:
Smanjena ulaganja u bezbednost, korišćenje starih i dotrajalih mašina i nedostatak obuka za radnike
Previsoke radne ili proizvodne norme i prekovremeni rad u repetativnim poslovima koji radnike čine preumornim da bezbedno obavljaju poslove
Pojedini poslodavci su uveli praksu nagrađivanja kontinuiranog rada, bez korišćenja prava na bolovanje ili plaćeno i neplaćeno odsustvo, što takođe utiče na povređivanje
Niske plate zbog kojih, kako navode u sindikatima, radnici u Srbiji teže prekovremenom radu, što ih čini još podložnijim povredama. Prema podacima EUROSTAT-a, Srbija je zemlja sa najdužim radnim vremenom u Evropi.
Manjak kvalifikovanih inspektora, kao i neefikasnost pravosuđa kada je reč o postupcima radnika protiv poslodavaca, što kreira atmosferu nekažnjivosti.
Novinari iz šest medija širom Srbije su razgovarali sa desetinama radnika i radnica koji su doživeli različite telesne povrede. Njihova iskustva otkrivaju niz sistemskih propusta u zaštiti radnika i procesuiranju odgovornih. Trpi ne samo njihov profesionalni, već i privatni život. Pored fizičkog bola, javljaju se i brojni mentalni problemi – anksioznost, depresija, pa čak i pomišljanje na samoubistvo.
Njihovi poslodavci, prevashodno oni koji su strani investitori, često su subvencionisani od strane države, odnosno poreskih obveznika.
Glas javnosti/Južne vesti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
