Na stovarištima peleta i dalje nema, a građani se žale da je proradilo i crno tržište. Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić objašnjava da su proizvođači peleta odlučili zbog ograničenje cene da se bave prodajom peleta i oformili svoja stovarišta.
Sve je veća i potražnja za ogrevnim drvetom, za kubik - u zavisnosti od grada do grada - treba dati od 8.000 dinara do sto evra.
Nestašice su počele u junu mesecu država je pokušala da smiri tržište ograničenjem cene na 38.000 po toni i zabranom izvoza
Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić kaže da onog momenta kada je država donela odluku o ograničenju cena tog momenta su se proizvođači odlučili da se oni bave prodajom peleta po toj ceni.
"Od tog momenta praktično prestaje isporuka stovarištima i potrošači se orjentišu prema fabrikama gde mogu da nabave pelet. Neke malo veće fabrike su formirale i svoja stovarišta", naveo je Glavonjić.
Prema njegovim rečima i na tim stovatištima se formiraju liste čekanja, isporuka peleta je veoma ograničena, može se nabaviti ali uz određene napore.
Građani se žale da je proradilo i crno tržište i da im se nudi pelet i za čak 47.000 po toni.
"Kao i u svakoj kriznoj situaciji ima onih koji su vispreni i koji pokušavaju da prodaju pelet na takav način. Preporučio je građanima da se jave fabrikama peleta. Svakako je isporuka usporena i moraće da čekaju nedelju ili dve na pelet", napomenuo je.
Ističe da je najveći broj domaćinstava koja se greju na čvrsta goriva nabavio čvrsta goriva. Međutim, kako kaže jedan deo građana nije to učinio i sada mora da čeka.
"Srbijašume povećale sirovinu za proizvodnju peletaGlavonjić je rekao da su "Srbijašume" povećale sirovinu za proizvodnju peleta, situacija sa sirovinom se značajno povećala nego u prvoj polovini godine.
"Tako da se sada polako pune stovarišta peleta. To je dobro jer je sada usled zimskih meseci otežan ulazak u šumu. U takvim situacima fabrike moraju da imaju zalihe na svojim stovarištima", kaže Glavonjić.
Još jedan razlog za nestašice je i taj što su fabrike odlučile da plasiraju deo peleta koji njima pokriva poslovanje.
Kako kaže, cene im ne odgovaraju jer su one znatno više u regionu.
"Cena u Hrvatskoj je 574 evra, a u Sloveniji 581 evro. U junu je bilo obrnuto kod nas je bio pelet najskuplji. Tada je cena peleta u Srbiji bila u rangu Austrije. Za samo tri meseca u Austriji cena je porasla 230 evra i sada je 567 evra. U Italiji je viša od 700 evra", napomenuo je.
Dodao je da uvoznici peleta nemaju nikakav stimulans da se bave tim poslom, fabrička cena u Hrvatskoj 450 evra, u BiH je na snazi zabrana tako da kod njih nema izvoza.
"Jedino je izvesno da je sve neizvesno. To pokazuje kakva je situacija na tržištu energenata u Srbiji. Kakva god odluka da se donese imaće svoje dobre i loše strane", napomenuo je Glavonjić.
Govoreći o tome da li treba odobriti izvoz, kaže da je njegov stav da izvoz treba ograničiti jer su potrebe takve da peleta nema ovoljno u Srbiji, a što se tiča cena treba napraviti kompromis sa proizvođačima.