Kako je saopšteno na panelu održanom povodom godinu dana postojanja Centra za mlade (CEZAM), istraživanje sprovedeno na uzorku od 1.932 učenika iz 34 osnovne i srednje škole u 22 grada Srbije otkrilo je da je depresija najčešći psihijatrijski poremećaj, čiji su simptomi evidentirani kod 8,7 odsto učenika. Stručnjake za mentalno zdravlje posebno je zabrinuo podatak da je suicidalnost konstatovana kod čak devet odsto dece i mladih, kao i da je četiri procenta njih izjavilo da je pokušalo sebi da oduzme život.
„Anksiozni i panični poremećaji konstatovani su kod više od pet procenata učenika, poremećaji ishrane (anoreksija i bulimija) prisutni su kod dva odsto dece i mladih, hiperkinetički poremećaj sa poremećajem pažnje (ADHD) konstatovan je kod 1,7 odsto učenika, poremećaji ponašanja kod 2,2 procenta ispitanika, a zloupotreba alkohola kod skoro dva procenta učenika. Svaki sedmi učenik je priznao da se tokom života samopovređivao. A o zavisnosti mladih od interneta dovoljno govori podatak da prosečno vreme provedeno na mrežama iznosi 3,77 sati, od kojih se 1,55 časova u proseku potroši na igranje igrica”, upozorila je dr Marija Lero sa Instituta za mentalno zdravlje.
Ona je istakla da je ovo istraživanje takođe otkrilo da 20 odsto dece i mladih potiče iz razorenih porodica, gotovo trećina njih doživela je neki oblik nasilja u porodici, svaka treća mlada osoba kaže da se ne oseća prihvaćeno u školi, a isti procenat njih priznaje da nema bliske odnose sa vršnjacima. Broj mladih koji ispunjava kriterijum za dijagnostiku barem jednog psihijatrijskog poremećaja najveći je u Beogradu, u kome jedna od četiri mlade osobe ima ozbiljnih problema sa mentalnim zdravljem.
Predstavljajući rezultate istraživanja o mentalnom zdravlju učenika u našoj zemlji, sprovedenog na uzorku od 1.906 učenika završnih razreda osnovne škole, odnosno prvog i trećeg razreda srednje škole, psiholog i pomoćnik ministra prosvete Snežana Vuković upozorila je da samo 12 odsto đaka ne pokazuje nijedan simptom koji ukazuje na neki od problema sa mentalnim zdravljem. A to je, kako je ona ocenila, zastrašujući podatak nad kojim moramo da se ozbiljno zamislimo.
„Rezultati ove studije govore da se 82 odsto đaka oseća integrisano u školu, što je dobro. Međutim, moramo se zapitati šta je sa onih 18 odsto koji ne osećaju školu kao svoju drugu kuću. Iako blizu 95 odsto učenika kaže da se ne oseća usamljeno, moramo da analiziramo kako se desilo da je dečak u Bogatiću izvršio samoubistvo, kako se on provukao ispod radara stručnih službi škole i zašto niko nije shvatio ozbiljnost njegove patnje. Život svakog mladog čoveka mora da nam bude važan”, naglasila je Snežana Vuković.
Ona je navela da ključni nalazi ovog istraživanja govore da su vanškolski faktori ti koji dovode do nasilja, objašnjavajući da se nasilje ne generiše u školi, već se dešava unutar škole.
„To je izuzetno značajan podatak, jer je nakon masovnog ubistva koje se dogodilo u Osnovnoj školi ’Vladislav Ribnikar’ u javnosti bio dominantan narativ da je škola generator đačkog nasilja”, istakla je Vukovićeva. Dodala je da rezultati ovog istraživanja takođe govore da su emocionalne teškoće izraženije kod devojčica, dece iz urbanih sredina i starijih učenika.
Više od 5.000 mladih potražilo je pomoć u CEZAM-u za godinu dana
Bilansirajući godinu dana rada Centra za mlade, direktorka Instituta za mentalno zdravlje dr Milica Pejović Milovančević navela je da je u prethodnih 365 dana, preko 5.000 osoba koristilo njegove usluge, počev od mladih, preko njihovih roditelja, pa sve do nastavnika. „Ubistva u Osnovnoj školi ’Vladislav Ribnikar’ i selima Dubona i Malo Orašje kreirali su potrebu za društvenim odgovorom, a stručnjaci za mentalno zdravlje su se u prvih šest meseci bavili pružanjem psihosocijalne podrške osobama koje su bile (ne)posredno pogođene tragedijom. Međutim, shvatili smo da je neophodno osnovati Centar za mentalno zdravlje mladih u zajednici u kome će oni moći da dobiju psihološku pomoć i podršku, bez uputa i otvaranja zdravstvenog kartona. CEZAM doprinosi mentalnom zdravlju mladih kroz tri vrste aktivnosti – intervenciju, odnosno potpuno besplatnu psihološku podršku, prevenciju i vršnjačku podršku. U centru se sprovode i edukativne aktivnosti, orijentisane na brigu o zdravlju, unapređenje životnih veština, podsticanje radoznalosti, jačanje samopouzdanja i otpornosti na rizična ponašanja”, zaključila je dr Milica Pejović Milovančević.
Glas javnosti/Po2S
