Većina njih se bavi poljoprivredom, a svima je zajedničko to što su za naše podneblje “čudne, riđe puti” i sa “čudnim imenima”.
Poznati turistički vodič iz ovog kraja, Miroslav Jović, objasnio je da iako se u ovom selu retko čuje plač, i u 21. veku u Štavi se rađaju riđa deca, pa je svima jasno da klica germanskog plemena u blizini administrativnog prelaza sa KiM još nije uništena.
– Saksonce je u Štavu doveo kralj Milutin, a oni su u to vreme važili za najveštije rudare. Štavski rudnici su u srednjem veku bili poznati po bogatstvu olova, zlata, srebra i cinka, a potomci drevnih Saksonca, koji su tada vadili rudu, prema predanju i danas žive ovde – objasnio je Jović za medije.
Kraj očuvane crkve iz 12. veka, koja se nalazi na samom ulazu u selo, on je objasnio da je u Štavi zaista vreme stalo.
– Za razliku od ostalih kuršumlijskih sela, ovde meštani nose imena koja nisu tipična za naš kraj. Devojčicama se daje ime Valina, a dečacima Dmitar, što govori da meštani sela nisu zaboravili svoje pretke – kaže Jović, dok se pred njim ukazuje biser Štave, Crkva Svetog velikomučenika Mine.
Crkva od koje zastaje dah uzdiže se nad živopisnim krajolikom i vekovima prkosi zubu vremena, a kako Jović objašnjava, upravo ova svetinja jedina je u Srbiji koja ima kameni krov.
– Na ploči iznad ulaza u crkvu stoji natpis da je sagrađena i živopisana za vreme pećkog patrijarha Pajsija i gračaničkog mitropolita Silvestera, koji su delovali u 17. veku. Ovaj podatak ukazuje da je do 17. veka prvobitna crkva po svoj prilici rušena do temelja.
U porti živopisne crkve pronađeno oko četrdesetak sarkofaga i mermernih spomenika iz Milutinovog vremena.
Na pitanje novinara da li bi želeli da se ,,slikaju” za novine, kratko su poručili: Neka, hvala! Mi ne damo da nam niko kvari mir koji postoji još samo u našoj Štavi! Drago nam je da ste došli, da osetite ono ,,neopisivo” zbog čega mi vekovima ne napuštamo naše selo.
Selo Štava je, osim po riđokosim stanovnicima, nadaleko čuveno i po skrivenom blagu kralja Milutina, zbog čega baš u ovo mesto i okolinu dolaze mnogobrojni ,,lovci na blago", koji se nadaju da će se dočepati bogatstva.
Glavni pokretači zlatne groznice u selima oko Lukovske Banje su upravo legende i narodna predanja o skrivenom blagu kralja Milutina i napušteni rimski rudnici.
Retko ko od meštana sela Štava, Mrče i drugih sela hoće javno da priča o potrazi za skrivenim blagom, ali kako su prokomentarisali, sigurni su da je ono ,,tu negde”.
(Glas javnosti)