SVOME OTEČESTVU OSTAVIO je jednu najpoznatijih građevina devetnaestog veka KAPETAN MIŠINO ZDANJE, a LIČNE INTERESE POTČINJAVAO OPŠTIM (FOTO)
Autor: Glas javnosti
U vreme nastanka, Zdanje je, poput prave graditeljske i arhitektonske znamenitosti, bilo predmet divljenja, ali ni danas ne pleni ništa manje sa napisom: Miša Anastasijević svome otečestvu
Kapetan Mišino zdanje je jedna od najpoznatijih građevina devetnaestog veka u Beogradu, u kojoj je smešten Rektorat Univerziteta u Beogradu i deo Filozofskog fakulteta
Izgradnja kapetan-Mišinog zdanja započeta je 1857, verovatno sa planom da postane dvor njegove ćerke Sare Karađorđević, ali je razvoj političkih događaja naveo Anastasijevića da je 12. februara 1863. godine pokloni 'svome otečestvu'.
Kako je u malima ostalo zabeleženo kapetan Miše je državnim "Srbskim novinama" dostavio tekst pisma koje je uputio zastupniku ministra prosvete i crkvenih dela Kosti Cukiću, u kojem kaže: "... Rešio sam da još sad poklonim za prosvetne potrebe otečestva moju veliku novosagrađenu kuću na ovdašnjoj Velikoj pijaci podignutoj." Istovremeno s Mišinim tekstom, "Srbske novine" su 14. februara 1863. godine objavile i pismo zahvalnosti kneza Mihaila "na retkom primeru rodoljubivosti".
Ko ne zna, i ko nije oz Beograda, ovo je Kapetan Mišino zdanje.
— Jevrejin_u_❤ (@nestranacki) May 28, 2020
Vi, koji ste iz Beograda, verovatno znate da je ova kućica na krovu služila Kapetanu Miši da tu sedi i posmatra brodove na Savi i Dunavu. I svoje, a naročito brodove konkurencije pic.twitter.com/F2Assn3doL
Nedugo zatim, posle prenamene, koju je izveo Čeh Jan Nevola (isti inženjer koji je zdanje projektovao kao dvor), Miša je na svečan način predao zdanje "svom otečestvu". Ali, knez nije prisustvovao tom svečanom činu. Tvrdi Obrenović nije oprostio najbogatijem Srbinu lobiranje za jednog Karađorđevića, pripadnika rivalske dinastije, u borbi za vlast 1858. godine.
Na Malu gospojinu, uz prisustvo najviših državnih činovnika, profesora Velike škole, srpskih književnika i drugih viđenijih ljudi, zdanje je u ime najviše srpske škole primio njen rektor, profesor Konstantin Branković. Pored Velike škole, koju su sačinjavali Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet, u najveću i najlepšu prestoničku zgradu toga vremena (izgrađenu u neoromantičnom stilu) uselila se i Gimnazija, Narodna biblioteka i Muzej, a mesta se našlo i za činovnike Ministarstva prosvete. Danas se u zgradi nalazi Rektorat Beogradskog univerziteta.
View this post on Instagram
Na Kraljevom trgu na mestu ovog zdanja prvobitno su bile tri kuće: u prvoj je bila apoteka Jovana Dilbera, a pored dve Mišine kuće razdvojene gvozdenom kapijom. Kuću do apoteke dao je zetu plemiću Arsenu Čarnojeviću (po nekim izvorima zet je bio Petar Čarnojević), a u drugoj je stanovao zajedno sa najmiljenijim zetom Rajom.
Gradnja čuvenog kapetan Mišinog zdanja trajalo je relativno dugo, jer se čekao mermer da stigne iz Italije.
Sa zgradom državi je poklonjen i sav nameštaj i oprema za prosvetni i naučni rad, odnosno hemijska laboratorija, a danas je jedna njena polovina sedište Beogradskog univerziteta, dok su u drugoj polovini zgrade Katedra za srpski jezik Filološkog fakulteta, Seminar za vizantijski grčki odseka za Klasične nauke, kao i Seminar za Stari vek, odseka za Istoriju, Filozofskog fakulteta.
Po beleški Matije Bana izgradnja Zdanja koštala je 11 hiljada zlatnika, dok po drugom izvoru, Mišino školsko zdanje je plaćeno čak 80.000 dukata.
Na polzu "učenih i prosvetnih zavoda".
— Beba Kron (@BebaKron) February 17, 2016
Miša Anastasijević
trgovac i brodovlasnik,
"Svom otečestvu".
17. II 1863.
- pic.twitter.com/atMNJ8UDIP
Konačni kubični obim u vidu zatvorenog bloka sa unutrašnjim dvorištem, zdanje je dobilo najverovatniije 1905. godine, kada je Velika škola prerasla u Beogradski Univerzitet. Zbog širenja obrazovnih potreba i programa novoosnovanog Univerziteta, prostorije kojima je raspolagalo Kapetan Mišino zdanje postale su nedovoljne za kvalitetno obavljanje svih nastavnih potreba. Nakon proširenja u zgradu su, pored već postojećih, smeštena i tri odseka Tehničkog fakulteta. Nastava arhitekture se odvijala i u unutrašnjem dvorištu, gde je, u posebnom, za tu svrhu napravljenom ateljeu, studente podučavao arhitekta Branko Tanazević. Jedno vreme na zgradi se nalazila i eksperimentalna antena za bežičnu telegrafiju, koja je postavljena prema zamisli konstruktora i profesora Đorđa Stanojevića.
Prateći sudbinu i burnu istoriju Beograda i Srbije, Kapetan Mišino zdanje je u više navrata pretrpelo značajna oštećenja. Prilikom bombardovanja Beograda 1862. godine, dok je zgrada bila još pod skelama, zgrada je služila Srbima kao utvrđenje, zbog čega je teško oštećena turskim kuršumima. Tokom Srpsko-turskih ratova (1876-1878) služila je vojnim potrebama, dok je najveća oštećenja doživela u Prvom svetskom ratu, kada je veliki deo levog krila zgrade porušen. Značajni radovi na opravkama i dograđivanju objekta vršeni su između 1919—1921. godine.
Kapetan Mišino zdanje je među prvima stavljeno pod zaštitu kao spomenik kulture od izuzetnog značaja za državu. Uredbom o zaštiti beogradskih starina iz 1935. godine bila je predviđena zaštita zdanja, ali je prvi pravni akt donet 1946. godine od strane Umetničkog muzeja u Beogradu, koji je posle Drugog svetskog rata obavljao poslove zaštite kulturnog nasleđa.
View this post on Instagram
Miša Anastasijević koga su nazivali Podunavski Rotšild je planirao da se bogatstvom suprotstavi Milošu Obrenoviću u aktuelnoj međudinastičkoj borbi, ali ne da odbrani vladajućeg kneza Aleksandra Karađorđevića, već da na njegovo mesto postavi zeta Đorđa. Po sopstvenom priznanju, ta politička kampanja koštala ga je više od 80.000 dukata, isto koliko i gradnja velelepnog zdanja u centru srpske prestonice, koje je izgradio kao dvor zetu i kćeri.
Mihajlo Miša Anastasijević - kapetan srpski titularni major veliki trgovac, srpski rodoljub, učitelj i dobrotvor, svoje bogatstvo je držao u Rumuniji, ali je svih pet kćeri udao za Srbe: najstariju Jelenu za Vasu Garašanina, ađutanta kneza Aleksandra Karađorđevića i sinovca Ilije Garašanina, drugu po redu Persidu za Jovana Marinovića, diplomatu i potonjeg predsednika vlade, Ružicu za Arsenija Crnojevića, veleposednika, Anku za ministra Radovana Raju Damjanovića, a najmlađu Saru, svoju mezimicu, za Đorđa Karađorđevića, Voždovog unuka.
Anastasijević je ostao u da nije bio ni strog, ni reakcionaran, a osobina tvrdičluka kod njega uopšte nije postojala. Bio je čovek široka duha i plemenita srca. Znao je da živi kao veliki gospodin, koristeći zadovoljstva koja život pruža, ali isto tako i da čini kulturna dela. Bio je nežan otac za sve članove svoje porodice, kao i za one koji su živeli na njegovim dobrima. Svima je bio dobar učitelj, ali iznad svega dobar Srbin. Svoju otadžbinu je voleo bezgranično i svoje lične interese potčinjavao opštim.
View this post on Instagram
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
