Rad u trafici u Srbiji u većini slučajeva znači rad u nehumanim uslovima, glavni je zaključak.
Dovoljno je slušati o njihovim iskustvima u vezi sa tako običnom stvari kao što je odlazak u toalet da shvatite koliko je to težak hleb.
Dodajte na to i rad u trećoj smeni, koji se loše održava na zdravlje, na bahate ljude, na ugroženu bezbednost zbog čestih pljački, smrzavanje zimi, preznojavanje leti, obim posla… Rad u trafici je svakako jedan od onih poslova koji nekima sa strane možda deluje lagano, ali nije nimalo prenosi nova.rs.
Dok odlazak u toalet većina nas uzima zdravo za gotovo, upravo je ova neizbežna ljudska potreba veliki problem za radnike trafika, a na naše pitanje o toj temi, reakcije su bile raznolike – većina njih nije o tome htela da govori, čak ni anonimno, očigledno iz straha da ne izgube posao – dok su se neki smejali i bili spremni da podele svoju muku. Većina je dala odgovor koji smo i očekivali – odu do obližnjeg mesta na kojem postoji dostupan toalet. Recimo, to mogu biti kafići, butici, pekare, javne ustanove – šta god je najbliže radnom mestu. Naravno, računaju na ljubaznost tamošnjeg osoblja da im dozvole da koriste toalet, a srećom i dalje malo lokala funkcioniše po principu one šifre na računu, koja očigledno sprečava ljude kojima je hitno da koriste njihov dragoceni WC.
Međutim, kada treba da odu u toalet, stvara se novi problem za radnike na koji su nam ukazali – moraju nekome da ostave trafiku. Jedan radnik se našalio kako je sada naučio da procenjuje dobro ljude jer nekad zamoli nekog od prolaznika ili mušterija da ostanu tu par minuta. U drugim slučajevima to bude osoba od poverenja koja radi ili živi u blizini. Uglavnom, čak i kad konačno ode u toalet, radnik mora da strepi da se ne dogodi nešto nepredviđeno u tih desetak minuta, zbog čega bi naravno krivica pala na njega.
Dok su mnogi ispričali da idu u obližnje lokale, jedan radnik je otkrio da se nužda vrši i u samoj trafici. Sve zavisi od njene lokacije. U toj varijanti, unutar same trafike postoji paravan iza kojeg se nalazi posuda u kojoj uglavnom radnice mogu da obave šta treba. Čak nam je rekao da je u jednoj trafici postojala i kutija – za veliku nuždu. Našalio se da nije bilo lako đubretarima nakon što je ta kutija bačena u kontejner.
Priznao je da mnogi muškarci koriste kese za malu nuždu ili jednostavno neko pogodno mesto iza trafike – važno je samo da vas ne uhvate kamere. Imao je i jedan ekstreman primer – kolegu koji je trpeo osam sati bez odlaska u toalet.
„Ja nikad nisam trpeo. Kad moram, ja se snađem“, priznao je, a ko će ga zbog toga osuditi?
Sledeći put kad budete pazarili nešto na trafici, setite se da ovim radnicima nije nimalo lako. Mnogi ne rade taj posao jer ga vole, već da prežive u sumornoj stvarnosti. Zato barem budite ljubazni.
6 sati