SVETSKO, A NAŠE: HIDROELEKTRANA „VUČJE“ – dragulj međunarodne baštine (FOTO)

U kanjonu reke Vučjanke, u šumovitoj planini Kukavici, na jugu Srbije, nalazi se dragulj naše i svetske elektrotehnike: Hidroelektrana „Vučje“ – druga po starosti u našoj zemlji, izgrađena 1903. godine, od kada neprekidno radi.

Smeštena je nadomak istoimene varošice Vučje, u opštini Leskovac, kolevci tekstilne industrije, nekada nadaleko poznatoj po vučjanskim štofovima.

Hidroelektrana „Vučje“ izgrađena je zahvaljujući entuzijazmu i preduzimljivosti akcionara „Leskovačkog električnog društva“ i profesora Đorđa Stanojevića, rodonačelnika elektrifikacije u Kraljevini Srbiji i prijatelja Nikole Tesle.

(Fotografija hidrreoelektrane iz 1903. godine koju je snimio prof. Đorđe Stanojević, izvor: Wikipedia))

Ova izuzetna građevina po mnogo čemu je jedinstvena, zbog čega je 2005. godine postala deo svetske baštine: uvrštena je u program „Milestone“ – listu najvažnijih objekata i dostignuća od značaja za razvoj elektrotehnike u svetu kojih je do tada bilo svega 63 na celoj planeti. Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš uvrstio je Hidroelektranu „Vučje“ u dobra koja uživaju prethodnu zaštitu.

Jedna od specifičnosti Hidroelektrane „Vučje“ je što se voda dovodi iz gornjeg dela korita reke Vučjanke posebnim kanalom do vodne komore iznad hidroelektrane, odakle se cevovodom dugim 235 metara spušta, zapravo obrušava, do turbina, i potom vraća u tok reke.

Kanal je dug oko kilometar, širok oko metar, a dubok nešto više od metra. Nalazi se na levoj strani kanjona Vučjanke, uklesan u stene. Njegova izgradnja bila je poseban građevinski poduhvat, s obzirom na nepristupačan teren i gotovo vertikalne stene u koje je trebalo uklesati kanal. Zbog toga se moralo na nekim deonicama pristupiti miniranju, a graditelji su često bili prinuđeni da se konopcima spuštaju niz strmu liticu i vise iznad provalije kako bi obavili posao.   

Sa druge strane kanala, na litici kanjona, izgrađen je betonski potporni zid. On je dovoljno širok i obezbeđen ogradom, tako da je moguće šetati pored kanala, iznad litice, što je poseban doživljaj za posetioce koji mogu da uživaju u pogledu na kanjon i prelepu prirodu planine Kukavice.

I sama zgrada hidroelektrane usečena je u kanjon. Sazidana je od kamena koji je skinut sa planinske stene kako bi se napravilo mesto za objekat.   

Još jedna posebnost hidroelektrane je ta što se za nju vezuje najstariji dalekovod u Srbiji, dužine 17 kilometara, kojim je struja dovedena do Leskovca. Kako je zabeleženo, za izgradnju dalekovoda Leskovačko električno društvo tada je raspisalo licitaciju za nabavku 930 hrastovih stubova dužine od devet i po do 11 metara. Turbine i generatori nabavljeni su od nemačke firme „Siemens&Halske“.

Posao na izgradnji poveren je iskusnom preduzimaču Josifu Granžanu iz Niša, poreklom iz Velikog Bečkereka. Za radove su angažovani meštani Vučja i okolnih sela. Hidroelektrana, prateći objekti i dalekovod izgrađeni su tokom 1903. godine.

Hidroelektrana „Vučje“ počela je sa radom 24. decembra 1903. godine, na dan oslobođenja Leskovca od Turaka. Od tada neprekidno proizvodi električnu energiju.

Još jedna zanimljivost vezana je za kompleks hidroelektrane u Vučju. Oficir vojske carske Rusije Boris Nepokupnoj, posle svega što se u toj zemlji dešavalo nakon Prvog svetskog rata, dospeo je u Srbiju i svoju više nego skromnu kućicu sagradio baš na planini Kukavici, pored dovodnog kanala vučjanske hidrocentrale. Zašto se opredelio baš za to mesto, možda najbolje objašnjava njegova izjava koju je svojevremeno dao lokalnom listu „Naša reč“: „Kukavica je sva u suncu i zelenoj devičanskoj šumi“. Meštani su ga zvali jednostavno: Rus. Umro je 1972. godine i sahranjen na vučjanskom groblju.                                                                                                                                                                                                                                                      Reprezentativan objekat hidroelektrane, ušuškan u kanjonu Vučjanke, kao da je skriven i od očiju javnosti, tako da mnogi nisu čuli za njega, iako zaslužuje mnogo veću pažnju s obzirom na njegov značaj koji je prepoznala i međunarodna stručna javnost.

Zgrada hidroelektrane je povodom stogodišnjice postojanja renovirana, a ceo kompleks je dodatno uređen. Pored ulaza u elektranu nalazi se bista profesora Đorđa Stanojevića, a u delu kompleksa je i bista našeg čuvenog naučnika, genijalnog Nikole Tesle, uz koju je podignuta i mini-replika Teslinog tornja.

Oni koji odluče da posete Hidroelektranu „Vučje“ neće se pokajati – obilazak i pogled na čitav kompleks pružaju nezaboravno i jedinstveno iskustvo, a pravi praznik za oči su i okolina i živopisna priroda kanjona i planine Kukavice. To su, kako ističu poznavaoci prilika, samo neki od potencijala za razvoj turizma u ovom kraju sa bogatom istorijom i prirodnim lepotama.

X

HIDROELEKTRANA :

SKINI APLIKACIJU