SVETI MARADRIJE USKOKOVIĆ: Jedini srpski svetac u SAD, kad su mu otvorili grob i dalje je DRŽAO KRST U RUCI (FOTO)

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog Mardarija Libertivilskog, bio je prvi vladika američko-kanadski i najmlađi je srpski svetac.

Sveti Mardarije Libertvilski prvi je srpski monah koji je kročio na američko tlo i ponudio ruku spasa pravoslavnim vernicima na Dalekom zapadu. 

Prvi srpski svetac u Americi rođen je kao Mardarije Uskoković 1889. godine u Crnoj Gori, a sa samo jedanaest godina odlučio je da svoj život posveti Bogu i postane monah. Peške je 1905. godine otišao u manastir Studenica, gde se i zamonašio, a potom odlazi u Rusiju.

Njegove propovedi tamo su slušane sa velikom pažnjom, bio je dobrodošao u celoj carskoj zemlji, pa čak i na dvoru Romanovih. Veruje se kako je upravo Mardarije otkrio da je raskalašni Raspućin bio nemački špijun.

Nakon Rusije, svoju duhovnu misiju nastavio je u Americi, tamo je sagradio manastir posvećen Svetom Savi, koji je ujedno bio sirotište i dom za stare.
  

Njegovo svetovno ime bilo je Ivan Uskoković. Rođen je u Knjaževini Crnoj Gori 22. decembra 1889, a upokojio se u En Arboru, u Sjedinjenim Državama, 12. decembra 1935. Imao je samo 46 godina. Bio je prvi vladika američko-kanadski i najmlađi je srpski svetac.

Rođen je u podgoričkom selu Kornet u Lješanskoj nahiji od oca Petra i majke Jele. Ona je bila iz poznate kuće Božovića. Otac mu je bio uvaženi načelnik Lješanske oblasti i plemenski kapetan. Na krštenju u seoskoj crkvici Svetog Đorđa dobio je ime Ivan. Pošto je bio iz znamenite porodice, poslat je na školovanje. Osnovnu školu je pohađao u Rijeci Crnojevića a srednju školu (gimnaziju) na Cetinju.

Rano je osetio poziv ka monaškom životu. Sa 11 godina je tražio od crnogorskog mitropolita Mitrofana Bana da ga zamonaši. Kako za to nije dobio blagoslov odlazi u Beograd na dalje školovanje. U Kotoru se ukrcao na brod za Rijeku odakle je vozom stigao do Beograda.

Mitropolit Srbije Dimitrije mu je uslišio molbu da se zamonaši. Pešice odlazi u Studenicu 1905. godine gde je zamonašen 19. marta 1906. godine. U Studenici je boravio godinu i po dana, nakon čega se zbog daljeg školovanja uputio u Moskvu. Sledećih dvanaest godina provodi u Rusiji. Prvih osam meseci provodi u Srpskom podvorju u Moskvi. Postaje poznat u visokim društvenim krugovima. U septembru 1907. nastavio je školovanje u Bogoslovskoj školi u Žitomiru u zapadnoj Ukrajini. Tada je imao 17 godina...

Sveti Mardarije upokojio se 12. decembra 1935. godine, jer je sa samo 46 godina umro od tuberkuloze. Sahranjen je u svojoj zadužbini u Libertvilu, a njegove mošti i danas se mogu celivati u manastiru.

„Novac za kupovinu zemljišta dao mu je naš slavni naučnik Mihajlo Pupin, narod je pričao da je i sam Mardarije iako teško bolestan, pomagao u izgradnji. Manastir je izgrađen u ruskom stilu, a u njega dolaze ne samo Srbi, već i Rumuni, Rusi i Bugari. Ovde traže spas i reči utehe, a svakog dana u podne mogu se čuti sveta zvona koja pozivaju narod na molitvu jer veliki svetac bdi nad njima“, rekao je Dimitrije.

U maju 2017. godine pravoslavni vernici mogli su da vide, kako je navedeno, čudo Božje, kada su otkrivene njegove mošti!

Iako je sahranjen pre 82 godine, prvi srpski episkop u Americi je u trenutku kada su njegove mošti izvadili iz groba u rukama i dalje čvrsto držao krst!

Mošti su se nalazile u crkvi manastira Svetog Save u Libertivilu, u državi Ilinois, od decembra, 1935. godine kada je tu sahranjen, a otvaranjem groba utvrđeno je da su njegove mošti netruležne!

Prema svedočenju sveštenika Nikolaja Kostura predsedavajućeg Ligurgijskog pododbora za proslavu Svetog Mardarija mošti su iz groba izvađene 5. maja, a u tim momentima pojane su pashalne himne i tropar ”Hristos voskrese”, po srpskom i ruskom napevu, zbog duboke ljubavi i posvećenost Svetog Mardarija ovim slovenskim tradicijama.

- Oci Serafim i Nikolaj, pojući tropar ”Hristos voskrese”, izvadili su mošti iz groba. Mošti su bile lagane i odmah položene u privremeni metalni kovčeg, gde su pregledana stopala kao jedini vidljivi deo tela u tom trenutku. Kosti na stopalama su imala zlatno žutu boju. U rukama Svetog Mardarija bio je krst koji je i dalje držao čvrsto. Povukavši rukav sakosa, ukazale su se ruke Svetog Mardarija koje su bile u potpunosti očuvane. Jasno su bile vidljive koža, nokti i dlake, i u tom trenutku je postalo sasvim očigledno da se radi o netruležnim moštima, a ne samo o kostima - svedoči, sveštenik Nikolaj Kostur, a objavljeno je tada na sajtu SPC.

Dodaje se da je potom telo Svetog Mardarija izvađeno iz privremenog metalnog sanduka i položeno na dva stola koji su unapred pripremljeni za pregled i pranje svetih moštiju.

- Pažljivo su skinuti odežde i odelo, od kojih su neki delovi morali biti odsečeni kako mošti ne bi bile oštećene ili pomerene. Celom poslu je pristupljeno sa najvećim poštovanjem i pažnjom, dok su sveštenici celo vreme pojali tropar Svetom Mardariju i druge pashalne himne. Potom su mošti pomazane nardovim uljem po upustvima koje je došlo iz sveštenog manastira Hilandara. Posle pomazivanja boja kože se promenila u tamnobraon. Posle pranja i pomazivanja Svetiteljeve mošti su umotane u pamuk i lan, tako da ih je lakše pomerati i premeštati. Potom su svete mošti privremeno obučene u stihar do punog odevanja za svepravoslavnu proslavu u julu 2017. godine. Njegovo lice je prekriveno lanom, a telo je položeno u privremeni metalni kovčeg - naveo je sveštenik na kraju.

SPC ga proglasio za sveca

Sveti Arhijerejski Sabor je na svom redovnom zasedanju, 29. maja 2015. godine ime episkopa Mardarija uneo u Kalendar Svetih SPC. Kao stalni dan godišnjeg spomena Episkopa Mardarija određen je 12. decembar. Mardarije Uskoković je bio prvi srpski episkop u Americi koji je sagradio Srpski pravoslavni manastir Svetog Save koji se nalazi u Libertivilu u SAD. Episkop Mardarije je pravio velika odricanja, pa je u to doba nastala izreka ”Crkvu gradi, umire od gladi”. Zemljište na kome je manastir sagrađen kupio je episkop Mardarije Uskoković.

SKINI APLIKACIJU