SVETI KRALJ MILUTIN, koliko godina vladao toliko crkava sagradio, ČUDOTVORNE MOŠTI počivaju u tuđini (FOTO)

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 12. novembra obležavaju praznik posvećen Stefanu Urošu II Milutinu Nemanjiću, odnosno Svetom kralju Milutinu.

Pripadao je dinastiji Nemanjića – bio je mlađi sin kralja Uroša I, mlađi brat kralja Dragutina i otac kralja Stefana Dečanskog.

 Stefan Uroš II Milutin Nemanjić bio je kralj Srbije i jedan od najmoćnijih srpskih vladara u srednjem veku. Rođen je oko 1253, a umro 29. oktobra 1321. u Nerodimlju kod Uroševca, na Kosovu i Metohiji.

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

Краљ Милутин - портрет Паје Јовановића; 1909. година; чува се у манастиру Хиландару

A post shared by Пријатељи манастира Хиландарa (@prijatelji_manastira_hilandara) on Nov 11, 2020 at 2:31pm PST

Tokom njegove skoro četrdesetogodišnje vladavine kraljevina Srbija je otpočela širenje ka jugu na račun Vizantije sa kojom je 1299. uspostavljena granica na liniji Ohrid-Prilep-Štip, čime je srpskoj državi priključen severni deo današnje Albanije i veći deo današnje Makedonije. Pored toga, vodio je uspešne ratove sa Bugarima, od kojih je trajno osvojio Braničevo sa Kučevom, i sa Tatarima.

Paralelno sa jačanjem njegove države jačala je i Srpska crkva. Podigao je i obnovio veći broj manastira i crkava među kojima se izdvajaju Bogorodica Ljeviška, Gračanica, Kraljeva crkva u Studenici i njegova zadužbina Banjska.

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

У данашњи дан, наша Света Црква врши молитвени спомен на благоверног и христољубивог краља Милутина, ктитора манастира Хиландара и бројних других православних светиња Син Уроша I и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе Балканске и монахе Атонске да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана цара Бугарског и Ногаја цара Татарског, да би земље своје одбранио. Сви ратови његови били су успешни, јер се непрестано Богу молио и у Бога уздао. Сазидао преко 40 цркава. Осим оних у својој земљи, као: Трескавац, Грачаница, св. Ђорђе у Нагоричу, св. Богородица у Скопљу, Бањска и т.д. он је зидар цркве и ван своје земље, у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, у Св. Гори. Упокојио се у Господу 29. октобра 1320. год. Тело његово показало се ускоро нетљеним и чудотворним. Као такво оно и данас почива у Софији у цркви „Светога Краља (данашња црква Свете Недеље)“. “Охридски пролог“, свети владика Николај Велимировић На светлопису ктиторска композиција са представом краља Милутина из хиландарског саборног храма. Светлописао Саша Жутић.

A post shared by Пријатељи манастира Хиландарa (@prijatelji_manastira_hilandara) on Nov 11, 2020 at 10:00pm PST

Njegov biograf navodi da je vladao četrdeset godina i podigao četrdeset crkava. Osim onih u svojoj zemlji on je zidar crkve i van svoje zemlje, u Solunu, Sofiji, Carigradu, Jerusalimu, u Sv. Gori.

Upokojio se 1320. godine, a njegovo telo pokazalo se uskoro netljenim i čudotvornim. Kao takvo ono i danas počiva u Sofiji u crkvi „Svetoga Kralja (današnja crkva Svete Nedelje)“.

Po zvaničnoj verziji, Milutinovo telo iz koga je teklo sveto miro sklonjeno je 1389. od Turaka koji su nemilosrdno uništavali sve srpske crkve, a zatim pred epidemijom kuge u Bugarsku, prvo u manastir Svetih Ćirila i metodija, a zatim u sofijski hram Svete nedelje.

Istoričari podsećaju da posle propasti srpske države opasnost po relikvije više nisu bili samo turske pohare, nego i helenizovana Ohridska arhiepiskopija. Ona je s Turcima podstigla sporazum da preuzme hramove i srpske vernike, a trudila se da uništi sve što je podsećalo na Nemanjiće, srpsku državu i crkvu.

Mošti kralja Milutina su pretrpele požare, nepogode, zemljotrese, napade ustanika i Turaka, kao i terorističku akciju komunista 1925. godine, kad su digli u vazduh Crkvu Svete nedelje i ubili više od 190 ljudi.

Moštima kralja Milutina već nedostaju glava i desna ruka, što ukazuje kolika im je moć pripisivana. Bugarski vernici i danas pored Milutinovog ćivota ostavljaju papiriće s porukama za bližnje na onom svetu.

Misterija je gde su nestali ti delovi moštiju, ali je veoma moguće da su oni u prošlosti namerno sakriveni, jer ti delovi tela simbolizuju mudrost i snagu najmoćnijeg vladara Balkana svog doba. Mošti su naročito u srednjem veku bile dragocenost za koju se i ratovalo. Naročito kada je reč o velikom kralju Milutinu. Čak se i njegova sahrana, pre posvećenja, odigrala u senci bitke, jer su odmenuti vojnici hteli da otmu njegovo telo. Prema žitijima, čuda nad grobom kralja Milutina počela su da se dešavaju samo dve godine posle njegove smrti.

Zbog svog zadužbinarskog delovanja Milutin je kanonizovan dve i po godine posle smrti i proglašen Svetim kraljem.

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

Manastir Gračanica jedan je od najlepših spomenika srpske srednjovekovne umetnosti. Nalazi se u istoimenom selu, 10 km udaljeno od Prištine. Od srednjovekovnog manastirskog kompleksa očuvana je samo crkva posvećena Blagoveštenju. Podignuta je 1321.godine, kao zadužbina kralja Milutina. . . . . . . #manastirgracanica #gracanica #srpskapravoslavnacrkva #nemanjici #srednjivek #vidisrbiju #lepotesrbije #putujsrbijom #upoznajsrbiju #ig_srbija #ig_serbia #srbijauslikama

A post shared by Lepote Srbije (@__lepotesrbije__) on Sep 16, 2020 at 10:46am PDT

Ovu molitvu bi svaki pravoslavac danas trebao da izgovori: Na Zemlji si svom dušom zavoleo Hrista i Njegove si zapovesti sačuvao. Kao reka si bogato napojio siromašne milosrđem, sačuvavši svoj narod. I grob sa tvojim moštima mirisna isceljenja svima podaje: Zato te molimo, Sveti Milutine, isprosi dušama našim veliku milost.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU