Sveta mučenica Glikerija – primer hrabrosti i vere

Svaki dan u srpskom crkvenom i narodnom kalendaru ima svoje značenje, a današnji dan je posvećen odavanju počasti Svetoj mučenici Glikeriji.

Sveta Glikerija je živela u drugom veku posle Hrista, u vreme cara Antonina Pija, koji je vladao od 138. do 161. godine. Rođena je u Trajanopolju, u tadašnjoj rimskoj provinciji Trakiji, u uglednoj hrišćanskoj porodici. Njen otac je bio carski činovnik, ali je Glikerija rano ostala siroče i preselila se u Herakleju.

Sa teniskog terena do mira na selu: Životna priča jedne teniserke posvećene Bogu, porodici i prirodi

U vreme velikih progona hrišćana, car je naredio da svi građani prinose žrtve rimskim bogovima. Glikerija se javno izjasnila kao hrišćanka i odbila da prinese žrtvu idolima. Kada su je izveli pred sudiju Savina, ona se prekrstila i javno pomenula ime Hristovo. Prema predanju, ikona boga Jupitera pred kojom je trebalo da se pokloni pukla je na njenu molitvu. Ovo je razgnjevilo sudiju, koji je naredio da je muče.

Sveta Glikerija je preživela teška mučenja – bila je bičevana, zatvarana u tamnicu bez hrane, mučena gvozdenim alatkama, a na kraju je bačena lavovima u amfiteatru. Međutim, lavovi je nisu napali, već su ležali do njenih nogu. Dirnut njenom hrabrošću i čudima, jedan od vojnika je prihvatio hrišćanstvo. Na kraju je jedan lav ipak zadobio naređenje da je usmrti, pa je tako Glikerija mučenički stradala za Hrista.

Njene mošti se poštuju kao čudotvorne.

Pravoslavna crkva obeležava njen praznik 26. maja po gregorijanskom, odnosno 13. maja po julijanskom kalendaru. U narodnom predanju Sveta Glikerija se smatra zaštitnicom hrabrosti i čistote vere. Njeno ime na grčkom jeziku znači „slatka“.

Glas Javnosti

SKINI APLIKACIJU