Zahvaljujući američkom predsedniku Džonu F. Kenediju donesena je odluka da se 15.mart proglasi Svetskim danom prava potrošača.
Predsedink Kenedi je često isticao važnost prava ove grupe ljudi koju, zapravo čine svi, svi oni koji su se makar u nekom trenutku našli u ulozi potrošača.
On je predložio četiri osnovna prava potrošača, koja je Kongres prihvatio, a ona su:
"Potrošači po definiciji uključuju sve nas… Oni su najveća ekonomska grupa, koja utiče i na koju utiče gotovo svaka javna i privatna ekonomska odluka. A ipak, oni su jedina značajna grupa, čiji se pogledi često ne čuju", rekao je Kenedi u svom obraćanju.
Već 38 godina brojne organizacije, poput "Consumer International", bave se organizacijom raznih dešavanja i organizacijom kampanja s ciljem da informišu potrošače koja prava imaju. U nekim zemljama, kao što je Indija, ovakvi pokreti su krenuli pre više od 50 godina.
Ovogodišnja tema Svetskog dana prava potrošača je "Tackle plastic pollution" (Napadnite zagađenje plastikom), budući da je to, kako se naglašava, jedna od najurgentnijih stvari koju treba rešiti zarad očuvanja planete.
U poslednjih nekoliko godina više pažnje se pridaje ovim i sličnim temama, a prošle godine je formiran i Pravilnik o kesama, prema kojem je utvrđeno koje tri vrste kesa smeju biti dostupne u prodavnicama, odnosno mogu biti u upotrebi.
Generalna direktorka "Consumers International", Helena Leurent, kaže da "raste svest potrošača o negativnom uticaju plastike, i da oni imaju kritičarski osvrt na kreiranje današnjeg tržišta; moramo osigurati da održiva potrošnja bude dostupna svima".
Često se zapitamo, koliko zapravo znamo o svojim pravima?
Iako situacija nije svuda ista i često zavisi od poslodavaca, postoje neke opšte norme koje se odnose na potrošače, a koje se ne smeju kršiti.
U skladu sa tim, svaki potrošač ima pravo na obeštećenje u slučaju nelojalnih trgovinskih praksi; pravo na "potrošačko" obrazovanje; pravo na robu i usluge po konkurentnim cenama; pravo na informisanost o kvalitetu, stepenu čistoće, standardu i cenama robe i usluga; pravo na zaštitu od pogrešnog stavljanja u promet - roba i usluga koje su opasne po život i imovinu.
Godišnje kampanje koje se sprovode u znak potrošača imaju za cilj da podignu nivo solidarnosti, i to na međunarodnom nivou, da jasnije govore o pravima - ali što je još važnije, da se ta prava poštuju, šire i razvijaju. Ova tema je veoma obimna: preispituje razne tačke, od hrane i lekova, preko odeće, pa do usluga.
Šta se značajno dešavalo na ovom polju tokom 2020.godine?
Pandemija korona virusa podstakla je razvoj onlajn kupovine. Sve veći broj potrošača se "snalazio" u snabdevaju tako što je namirince, odeću i obuću nabavljalo preko sajtova za prodaju. Takođe, sve više se koriste usluge brzih pošta za dostavu, što znatno smanjuje protok ljudi po prodavnicama. Do 15. marta prošle godine o internet kupovini još uvek se govorilo kao o "manje bezbednoj" praksi, kao o bauku.
Sasvim je sigurno da fizičke radnje neće biti potisnute i da onlajn iskustvo ne može da zameni kontakt uživo sa prodavcem, ali je činjenica da je onlajn tržište kupovine doživelo bum kao nikada pre: kompanija za e-trgovinu Amazon uspela je da profitira značajno u 2020, pa je tako zabeležila neto dobit od 21,3 milijarde dolara, u poređenju sa 11,6 milijardi dolara iz 2019. godine.
Upravo ovde, pokreće se i jedna nova tema, koja će sigurno biti u žiži interesovanja ove 2021.godine, a to je pravo potrošača koji se odluče za internet kupovinu.
(Glas javnosti)