Ovo su podaci istraživanja sprovedenog u okviru programa „Škola bez nasilja“, povodom Međunarodnnog dana dece žrtava nasilja, koji se obeležava 4. juna i posvećen je deci koja su bila ili koja su žrtve bilo kog oblika nasilja.
Ilija Životić, predsednik Internacionalne policijske organizacije (IPO), koja je pokrenula akciju protiv vršnjačkog nasilja pod nazivom „Drug nije meta“ kaže da Međunarodni dan dece žrtava nasilja ima zadatak i cilj da informiše javnost o ovom velikom problemu, i da pojača svest o tome, jer su podaci o broju zlostavljane dece zabrinjavajući. Međunarodni dan dece žrtava nasilja proglasile su Ujedinjene nacije 1983. godine posle šokantnih podataka o broju nevinih dečjih žrtava u Palestini i Libanu.
- Preko 300 hiljada dece u svetu služe kao vojnici, a u više od 40 zemalja, oko milion dece, su zatvorenici. U pet država izriču se i smrtne kazne deci, dok je oko 150 miliona dece ispod 15 godina prisiljeno da radi teške fizičke poslove i da ne pohađa školu. Prema podacima UNICEF-a u Srbiji, nasilje prema deci se ispoljava u različitim oblicima i na različite načine – u porodičnom okruženju, u školama, u institucijama u kojima su deca smeštena radi zaštite, u digitalnom svetu, i uopšte u zajednici. Čak 65 odsto učenika je bar jednom bilo izloženo nekom obliku nasilnog ponašanja u periodu od tri meseca. Nekom obliku nasilnog ponašanja u periodu od tri meseca više puta je bilo izloženo 24 odsto učenika . Napadima vršnjaka, jednom ili više puta, bilo je izloženo 44 odsto đaka, a čak u 85 odsto slučajeva detetu – žrtvi nasilja niko nije pomogao.
Tokom jedne godine, desi se čak i do 5.000 neželjenih događaja u školama, od toga samo 1.500 dođe do policije, dok se 3.500 događaja završi disciplinskim postupcima, potvrđuju podaci UNICEF-a.
- Više od jedne decenije prevencija nasilja i zaštita dece od nasilja su prioritet. Prema istraživanjima, nasilje nad decom u Srbiji široko je rasprostranjeno u različitim oblicima. Ispoljava se kao direktno, interpersonalno, fizičko, psihičko ili seksualno, u vidu zanemarivanja, kada se detetu uskraćuje zadovoljenje osnovnih životnih potreba i sprečava njegov normalan psihofizički razvoj. Takođe jedan vid ispoljavanja nasilja nad decom je u manje direktnim, ali kompleksnim oblicima, kao što su dečiji brakovi, dečiji rad ili razne druge vrste eksploatacije, ili kao višestruka socijalna isključenost. Veliki je broj dece koja su prinuđena da ne idu u školu, da rade na ulici, da se bave prosjačenjem, krađama, stupaju u prinudne brakove, pa čak i da se bave prostitucijom. Кao grupa koja je najviše diskriminisana, su deca romske nacionalnosti, kao i deca iz marginalizovanih grupa - kaže klinički psiholog Marija Šutulović za "Glas javnosti" i ističe da je stav međunarodnih organizacija jasan: „Nikakvo nasilje nad decom ne može se opravdavati, dok se svako nasilje može sprečiti“.
- Frapantna je i činjenica da zlostavljanje dece počinje vrlo često u porodici, u najranijem uzrastu. U tu grupu spada najveći broj dece od ukupnog broja slučajeva nasilja nad decom. Takođe je vrlo zabrinjavajuća činjenica da je u školama sve više prisutna diskriminacija po raznim osnovama, kao i vršnjačko nasilje. Uprkos naporima, u Srbiji je i dalje veliki broj dece koja su izložena kako psihičkom, tako i fizičkom nasilju, ali i raznim oblicima zlostavljanja i zanemarivanja - objašnjava naša sagovornica.
- Prva zona sigurnosti dece je porodica. To je sredina koja treba da podstakne normalan rast i razvoj deteta. Nažalost, mnoštvu dece porodica to nije. Naš zadatak je da primetimo nasilje, kao i da se trudimo da ne dođe do nasilja. Cilj nam je da naučimo decu da primete nasilje i ne budu nasilnici, već da nasilje osude. Naš zadatak je da zaštitimo decu i da ih naučimo da štite i sebe i druge - poručuje klinički psiholog Marija Šutulović za naš portal.
(Glas javnosti)