Sutra slavimo Prepodobnu Efrosiniju: Obavezno ovo uradite

Sutra obeležavamo dan Prepodobne Efrosinije — žene čije ime odjekuje kroz vekove kao simbol vere, odricanja i unutrašnje snage. Njena životna priča nas uči kako hrabrost, smirenost i duboka predanost Bogu mogu nadmašiti sve spoljašnje okolnosti i očekivanja.

Efrosinija je bila kći bogatog i znamenitog Aleksandrijca Pafnutija. Rođena od roditelja koji dugo nisu imali decu, uslišana je molitvom i darovana kao blagoslovljeno dete. Njeni roditelji su je vaspitavali u veri Hristovoj, učeći je da je život iznad svega dar, a vera svetionik kroz svaki izazov.

Kada je navršila osamnaest godina, roditelji su joj pronašli bogatog mladoženju, želeći da je udaju. Međutim, Efrosinija je u svom srcu znala da je njen put drugačiji. Ne želeći da stupa u brak, odlučila je da sakrije svoj identitet i posveti život Bogu. Preobukla se u muško odelo i pod imenom Izmaragd prijavila se igumanu jednog manastira kao evnuh cara Teodosija. Iguman je prihvatio njen dolazak i predao je duhovniku Agipitu, koji ju je uputio u molitvu, post i duhovni život.

Tih 38 godina života u manastiru Efrosinija, kao Izmaragd, posvetila je molitvi, postu i pokajanju. Njeni podvizi i svetost nadmašili su sve monahe u manastiru, ali njen identitet ostao je skriven. Svetost, poniznost i istrajnost u veri učinile su je istinskim svetiteljem, a njena duša je rasla u miru i svetlosti.

Sudbina je želela da njen otac, Pafnutije, poseti isti manastir. Iguman ga je uputio na Izmaragda po utehu i molitvu. Efrosinija je prepoznala oca, ali on nju nije. Kada je Pafnutije izrazio svoju tugu za izgubljenom kćerkom, Izmaragd ga je utešio rečima da ne gubi nadu i zamolio ga da dođe ponovo kroz tri dana. Kada se Pafnutije vratio, zatekao je Izmaragda na samrtnoj postelji. Tada je Efrosinija otkrila svoju istinu: bila je njegova kćerka. Otac je bio preplavljen iznenađenjem i tugom, a u tom trenutku blažena Efrosinija izdahnula je mirno, odlazeći Bogu.

Nakon što je sahranio ćerku, Pafnutije je i sam odlučio da ostane u manastiru, u keliji u kojoj je ona živela, i kroz molitvu proveo ostatak svog života. Deset godina kasnije, pridružio joj se u večnom miru, i tako se i sam upokojio u Gospodu.

Glas Javnosti/T02S