Srpska pravoslavna crkva proslaviće sutra Svetog Vasilija Ostroškog, svetitelja i čudotvorca, čije se mošti kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog u Crnoj Gori, koji je mesto hodočašća za vernike svih religija.
Ako ste bar jednom otišli na Ostrog da se poklonite moštima Svetog Vasilija, znate da tamo možete zateći ljude svih vera i rasa. I svi oni imaju jedno zajedničko: poštovanje prema ovom velikom svecu
Sveti Vasilije jedan je od najpoštovanijih svetitelja u našem narodu. Rođen je 1610. kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići, kod Trebinja.
Usled straha od danka u krvi, roditelji ga već sa 12 godina šalju u osamljeni manastir Zavalu. Par godina kasnije prelazi u manastir Tvrdoš (Trebinje) gde pohađa manastirske škole. Stiče zvanje arhimandrita i kreće u obilazak velikih pravoslavnih centara na Svetoj Gori i u Rusiji. Godine 1638. u Pećkoj patrijaršiji je rukopoložen za mitropolita. Umro je 1671. u Ostrogu, gde se i danas čuvaju njegove mošti
Narod ga još zove i HODAJUĆI SVETAC, jer se čvrsto veruje da on hoda po našoj zemlji, pomažući onima kojima je pomoć neophodna. O tome svedoče i mnoge vunene čarape koje mu sveštenstvo uveče obuva, a ujutru ih dočekaju iznošene i pocepane iste te čarape na svetim moštima Vasilija Ostroškog.
Ljudi iz cele Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske, dolaze peške na poklonjenje ovom velikom svecu. Mnoge žene se, svaka na svoj način zavetuje, pre posete manastiru na Ostrogu. Neke idu bose, neke se zavetuju na ćutanje, većina posti... Sve ima za cilj jedno: uslišenje njihove molitve.
Čvrsto se veruje da Sveti Vasilije budno motri i čuva sve ljude koji dolaze na Ostrog, pa se tamo nikad nije desila saobraćajna nesreća iako su putevi do manastira uzani i često nepristupačni.
(Glas javnosti)