Poznata je njegova knjiga “Čujte, Srbi! Čuvajte se sebe” koju mnogi smatraju njegovim svojevrsnim političkim testamentom namenjenim srpskom narodu, gde je iskreno i krajnje dobronamerno govorio o manama i vrlinama Srba.
Mnoge njegove poruke i danas su aktuelne:
– Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u đubretu. Ja verujem u budućnost vašeg naroda. Duh Kosova, Karađorđa, Kumanova i Kajmakčalana ponovo će se probuditi. Mora se, međutim, brzo probuditi. Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava budućnost ili ponovo ropstvo! – poručio je dr Rajs.
Izdvajamo još neke od njegovih poruka:
“Neću sakriti od vas ništa bitno od onoga što sam video, jer pravi prijatelj, nije onaj koji vam laska, već onaj koji vam kaže istinu, celu istinu.
Narod vam je hrabar i njegova hrabrost seže do junaštva. Mogu to s pravom da kažem jer sam gledao vaše vojnike, a oni nisu bili ništa drugo do sam narod, u skoro svim bitkama oslobodilačkog rata.
Istinsku demokratiju će sigurno mnogo bolje obezbeđivati savet od 25 najmudrijih ljudi nacije, nego Skupština koju je napunilo 300 nekih ludaka, skorojevića, mutivoda, sebičnjaka i podmićivača, za koje je početak i kraj demokratije u njihovoj ličnosti.
Najbolji način da brzo postaneš bogat jeste da postaneš ministar!
Koliko ste samo ličnih i, još gore, koliko ste gubitaka po svoju zemlju podneli zbog tog olakog dangubljenja!
Ne klanjajte se više novcu do zemlje. Novac ne donosi ni sreću, ni ugled.
Istinska inteligencija je prirodan dar, a obični seljak može da bude sto puta inteligentniji od univerzitetskog profesora s pola tuceta diploma.
Naravno, u svakoj zemlji ima i dobrog i lošeg, a ljudska priroda je tako sazdana da na nju loš primer deluje snažnije nego dobar.
Zaista veliki čovek se gnuša druženja sa pokvarenjacima. On u svom društvu traži ljude koji su mu moralno slični, znači poštene i nesebične ljude poput sebe.
Narod vam je “ponosan”, ali ne i ohol. Taj “ponos” nije mana, već vrlina. Ona je nužna svakom zaista dobrom čoveku, jer mu omogućava da ne podlegne zlim uticajima ili iskušenjima. Taj “ponos” je jednostavno poštovanje sopstvene ličnosti.
Među vašim ljudima čovek se ceni onoliko koliko je čovek, a ne po onome što su od njega napravili odelo i titule.” – pisao je dr Arčibald Rajs.