STRUKA UPOZORAVA! PROJEKAT JADAR – MOGUĆI ŠTETNI UTICAJI na živi svet i zdravlje čoveka
Autor: Glas javnosti
Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu objavio je zbornik radova univerzitetskih profesora i istraživača naučnih instituta u Srbiji, kao i van naše zemlje, o mogućim štetnim uticajima projekta Jadar na životnu sredinu – na ljude i biljni i životinjski svet.
S obzirom na očekivane negativne efekte rada rudnika jadarita i ekstrakcije litijuma i bora u dolini Jadra, šira javnost ima pravo da bude upoznata sa svim tim jer je znanje o rizicima koji postoje ključno za opredeljivanje prilikom odlučivanja o budućoj sopstvenoj dobrobiti, poručili su sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu povodom objavljivanja ovog dragocenog zbornika.
Ozbiljni zagađivači, opšta devastacija
Brojna su upozorenja stručnjaka u vezi sa mogućim posledicama eventualnog rudnika po životnu sredinu, ljude, biljke, životinje...
Rudarenje i prerada jadarita neće dovesti samo do povećanja sadržaja arsena, bora i litijuma u zemljištu, već i do povećanja sadržaja drugih metala koji su sastavni deo tih stena. Ozbiljni zagađivači životne sredine, kao arsen, bor i litijum već su prisutni u vodama koje se odlivaju iz istražnih bušotina, navodi se u publikaciji.
Mogući efekat rada rudnika litijuma i bora je i opšta devastacija prostora Jadra, prvo teškim zagađenjem osnovnih prirodnih resursa staništa (zemljišta, vode i vazduha) a onda i gubitkom znatne, ako ne i gotovo celokupne biološke raznovrsnosti. To bi, kako se ukazuje, vodilo ka nemogućnosti daljeg obavljanja tradicionalnih privrednih delatnosti, pre svega poljoprivrede, radi proizvodnje zdrave hrane koja je do sada predstavljala osnov života stanovnika tog područja, konstatuje se u publikaciji Biološkog fakulteta.
Moguće nesagledive posledice po zdravlje
Uz napomenu da nema dovoljno podataka od strane investitora, firme Rio Tinto, dodaje se da bi se, na osnovu onoga što je dostupno, uticaj projekta na zdravlje ljudi ipak mogao proceniti sa određenim stepenom pouzdanosti.
Na osnovu podataka da se planira prerada od 1,6 do 1,8 miliona tona rude godišnje, očekuje se da će tokom prerade jadarita nastati velike količine industrijskog otpada u kome se primarno očekuju visoke koncentracije arsena, bora i litijuma i prisustvo kadmijuma, olova, žive, nikla i cinka, a na zdravlje stanovništva mogu uticati i čestice prašine (PM2,5 i PM10), buka, a u početnom periodu eksploatacije i potresi usled miniranja. Mora se imati u vidu i da će se u budućem postrojenju nalaziti velike količine sumporne kiseline i eksploziva, te u slučaju akcidenta može doći do nesagledivih posledica po zdravlje ne samo lokalnog stanovništva, već i šire, upozorava se u studiji.
Šta će biti sa rezervama podzemnih voda
Poseban i veliki problem jeste, ističe se, dugotrajna, ako ne i potpuna nemogućnost revitalizacije i rekultivacije tako zagađenog i opustošenog prostora i vraćanje njegovih ekosistemskih uloga od značaja za ljude i njihov život, kao i za biljke i životinje.
Sociološka i ekonomska razmatranja trebalo bi da nam prikažu dimenzije nematerijalnih i materijalnih gubitaka koji bi nastali usled takvih efekata po životnu sredinu i zdravlje, uključujući i dugotrajnost (praktično nemogućnost) sanacije rezervi podzemnih voda na užem (Jadar) i širem prostoru (Mačva, Posavina i Beograd) iz kojih se pijaćom vodom snabdeva više stotina hiljada, ako ne i milioni stanovnika Srbije, ukazuje se u publikaciji koja je objavljena na sajtu Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Glas javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
