STRAŠNO! “LJUDI NAM UMIRU OD ZAGAĐENJA – državo, institucije, hitno preduzmite mere!!”

U Srbiji od posledica zagađenja godišnje umre oko 12.000 ljudi, naša zemlja je među državama sa najvišom stopom smrtnosti od zagađenog vazduha i krajnje je vreme da se preduzmu hitne preventivne mere, upozorili su iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) povodom Međunarodnog dana čistog vazduha.

– Podsećamo i pozivamo institucije da sa velikim zakašnjenjem konačno počnu da rade na intenzivnom smanjenju aerozagađenja, samim tim prevremenih smrti, kao i bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha. Jedini način je hitna primena Ustava i važećih zakonskih rešenja – poručili su iz NEA.

U saopštenju ove organizacije se ističe da je 2023. bila prva godina u kojoj je trebalo da analiziramo uspešnost primenjenih mera iz Programa zaštitu vazduha 2022- 2030. u Republici Srbiji, koji je usvojila Vlada decembra prošle godine. Na žalost, takva očekivanja su se pokazala previše optimističkim i ponovo smo na početku postavljanja dijagnoza, dodaje se u saopštenju i konstatuje da se nadekvatan rad institucija zaduženih za upravljanje kvalitetom vazduha u nizu sektora i aktivnosti nastavlja.

Najveća globalna pretnja ljudskom zdravlju : Zagađenost vazduha predstavlja veću OPASNOST od pušenja ili alkohola

U pomenutom dokumentu, dodaje se, pružena je kvalitetno urađena analiza postojećeg stanja i dokument jasno i precizno procenjuje zdravstvene posledice dugogodišnje izloženosti zagađenom vazduhu. Problem, kako se ocenjuje, nije lakši zato što je prisutan decenijama, naprotiv, to ga čini težim.

– Da podsetimo, Vlada Republike Srbije u ovom dokumentu procenjuje broj prevremeno umrlih zbog zagađenja suspendovanim česticama koje su i najopasnije po zdravlje, na 9.773 na godišnjem nivou, a sa dodatnim prevremenim smrtima od ostalih zagađujućih materija, broj prevremeno umrlih na godišnjem nivou dostiže oko 12.000 ljudi. Iako je u Programu izračunato koliko bi manje ljudi umiralo u predloženim scenarijima smanjenja emisija zagađujućih materija, još uvek nisu donete adekvatne mere koje bi poboljšale kvalitet vazduha prema definisanoj dinamici – navodi se u saopštenju.

KAKO UTIČE VLAŽAN VAZDUH NA ZDRAVLJE : Lekari UPOZORAVAJU NA VIŠE STVARI!

Iako je, kako se konstatuje, Vlada 30. maja ove godine usvojila i primenu EU indeksa kvaliteta vazduha u cilju unificiranog prikaza rezultata monitoringa, na žalost ni ta jednostavna aktivnost do danas nije realizovana.

– Podsećamo da se on primenjuje više od 2 godine na aplikaciji xEco vazduh pokazujući superiornost standarda koji važe u EU. Kako se prevremene smrti mogu sprečiti poboljšanjem kvaliteta vazduha, odgovornost za sprovođenje usvojenog plana je i kvantifikovana kroz taj broj koji u relativnim odnosima na 100.000 stanovnika, po podacima Svetske zdravstvene organizacije, Srbiju svrstava u zemlje sa najvišom stopom smrtnosti od zagađenog vazduha u Evropskom Regionu SZO – upozoravaju iz NEA.

Zagađenje vazduha je uzročnik otpornosti na antibiotike

KRAVE KRIVE ZA AEROZAGAĐENJE? Pitanje broja krava po hektaru podelilo vladu i farmere u Holandiji

Navode podatak da je od 1. januara do 5. septembra 2023. godine, uprkos činjenici da je drugi deo grejne sezone u ovoj godini tek pred nama, na velikom broju mernih mesta (17 od 50 koje mere PM čestice) već zabeleženo prekoračenje graničnih vrednosti definisanih zakonskom regulativom. To su, prema podacima iz priložene tabele, sledećih 17 mernih mesta: Popovac, Valjevo, Beograd Leštane, Novi Pazar, Beograd Mladenovac, Pančevo Starčevo, Beograd Borča, Užice, Kosjerić, Veliki Crljeni, Beograd Zemun Ugrinovačka, Beograd Lazarevac, Beograd Zemun TB, Niš O.Š. Sv. Sava, Smederevo Radinac, Niš IZJZ Niš i Pirot.

– Ova prekoračenja su zabeležena kako u smislu broja dana sa prekomernim koncentracijama PM10 (iznad 50 µg/m 3 ) iznad dozvoljenih 35 dana godišnje tako i u smislu srednjih godišnjih koncentracija PM2.5 koje će do kraja godine, usled pogoršanja prouzrokovanih emisijama iz malih ložišta i kotlarnica, do kraja dodatno rasti. Takođe, možemo očekivati da će broj mernih mesta sa prekoračenjima, odnosno mesta koja će kasnije biti označena kao „prekomerno zagađena“ za celu 2023. godinu dostići trideset – naglašava se u saopštenju.

Nažalost, veliki broj gradova u Srbiji, kako se navodi, i dalje nema automatsko merenje koncentracija PM čestica u državnoj mreži, od kojih su najveći: Leskovac, Kruševac, Kraljevo, Zrenjanin, Šabac, Vranje, Sremska Mitrovica, Požarevac, Jagodina, itd.

SKINI APLIKACIJU