Stradanje Predsednikovo

Vikipedija navodi da u svetu postoji 20 zemalja u kojima je pravoslavlje većinska vera. Ovo je izmišljeni zapis o mukama svetovnih i crkvenih velikodotojnika uoči proslave Uskrsa u jednoj od njih (nepotrebno precrtati).

Nedelja uoči Uskrsa, ovih dana, susret patrijarha i predsednika nepotrebno precrtane zemlje...

- Dobar dan i poštovanje, Vaša svetosti...

- Dobar dan i pomaže Bog, Uvaženi Predsedniče...

- Šta ste planirali za Vaskrs, Vaša Svetosti?

- Pa kao i uvek, liturgije i molitve i sve po redu, poslanica vernicima, znate već kako ide...

- Izvinite na diskreciji, a gde to i s kim mislite da obavite?

- Bog s Vama, predsedniče, pa u crkvi i s vernicima, a gde bi drugo?!

- Naravno, a jeste Vi čuli za ovu pandemiju, zabranu okupljanja i sve ostalo, Vaša Svetosti?

- Za šta Vi mene smatrate, Uvaženi predsedniče, naravno da sam čuo, i ja živim u istom svetu kao i Vi!

- Ali Vaša svetosti, vernici mogu da se zaraze, jeste li svesni Vi toga?

- Ništa Vi ne brinite, neće to Bog dozvoliti, a i iscrtaćemo im kvadrate po crkvama dva sa dva, pa ćemo da ih stavimo
na ćoškove...

- Nisam siguran da će to mnogo pomoći, a što ste Vi baš toliko zapeli s tom proslavom s vernicima, pa svi drugi
pravoslavci su od toga odustali, vernici će pratiti liturgije preko televizije, ili lajv strima, Vaša Svetosti.

- Preko čega? I da znaš, dete, izvinite, Uvaženi Predsedniče, ne pada mi na pamet da odustanem od uobičajenog
obeležavanja našeg najvećeg praznika.

- Strima..., nije bitno, ali ja bih Vas zamolio da se ipak okanete toga, biće još Uskrsa. Nego kako živite ovih dana, vaša
svetosti, šta radi sveštenstvo?

- Ej, ne odustajem, i dosta više, hoćeš da bacim anatemu na tebe'? A što se tiče mene, živim kao i obično, ali se
sveštenici žale, mnogo im je teško...

- (znojav od nervoze i straha od anateme) Nemojte samo anatemu, jel može 20 Očenaša? Nego, šta je sa sveštenicima?

- Kako šta je?! Para nigde, nemaju leba da jedu! Uvaženi predsedniče, onih 20 i još 10 Očenaša!

- (još znojaviji) Dobro, evo ruke - 30, u stvari ljubim ruke. Nego jel dotle došlo, Vaša Svetosti?

- Vidi sine, kažu presušili im izvori, a stižu registracije onih, kako ih zovu, Audija i Mercedesa, jednom crko karburator,
drugom alnaser, ne znam ti ja šta je to, ali kažu da mnogo košta. Uvaženi predsedniče.

- Pa dobro, dobiće i oni po 100 evra, kad sam dao Koletu i Mišku, daću i njima. Ma u stvari, popovima ide po 200
evra, imaju oni velike troškove, sami ste rekli, Vaša svetosti.

- E, Bog će ti ipak pomoći, pet Očenaša manje!

- Nego, Vaša svetosti, kako je sad sa cenama u Crkvi, krštenja, rođenja, svadbe i tako to, vaša svetosti?

- A, naša Crkva to ne naplaćuje, naši časni sveštenici ne naplaćuju ništa, a i sada je sve stalo.

- Sigurni ste? Ja sam čuo da krštenja nema ispod 50 evra, a venčanja i sahrane ispod 100...

- Bože me sačuvaj, to se ne naplaćuje, a ako vernik baš hoće da da prilog Crkvi, šta ću im ja, Uvaženi predsedniče.

- Mislite to je ono "koliko daš", Vaša svetosti?

- Ako ljudi baš insistiraju, neka daju, Bog će im zahvaliti.

- I te pare idu Crkvi, a ne popovima?

- Još 10 Očenaša!

- (predsednik sada već crven u licu i jedva stoji na nogama) Dobro, dobro Vaša svetosti, neka bude kako odlučite.
Nego šta ću ja za uskrs, ko će da mi osvešta kuću, ako se ipak predomislite?

- A, za to ne brini, pa ti si Uvaženi Predsednik, doći ću ja za toliko.

- E baš Vama hvala, Vaša Svetosti. Nego, koliko da spremim?

- Šta da spremiš?!

- Pa za Crkvu, ne za Vas.

- ?

- Ma izvinite, šalio sam se. I Vi znate i svi mi kažu da nemam baš smisla za humor.

- Još 100 Očenaša!!! Ajd sad zbogom.

- (Predsednik ostaje na vratima na izmaku snage) Zbogom, Vaša Svetosti, sad ću da krenem s Očenašima...(u sebi: Sve ću, bre, da vas pohapsim...Uf, ali onaj Milo se zezao sa Crkvom, pa je popio po nosu, da razmislim...)

SKINI APLIKACIJU