Veliki dekorativni deo juče se obrušio sa zgrade u Gračaničkoj 7, samo pet dana posle pada fasade u Spasićevom prolazu koja je povredila bebu u kolicima
Bez šlema na glavi, izgleda, nije bezbedno šetati najvrednijim delom Beograda – strogim centrom grada. Jer, delovi fasade sa njegovih zdanja padaju kao zrele kruške, što potvrđuje i jučerašnji incident – sa stambene zgrade u Gračaničkoj ulici 7 obrušio se deo dekorativnog elementa fasade i samo pukom srećom juče ujutru niko nije povređen.
Pre pet dana kada su pali komadi spoljnog omotača zgrade Zadužbine Nikole Spasića povređena je beba u kolicima, a traka kojom je bilo ograđeno to mesto u Spasićevom prolazu za manje od 24 časa je pokidana, tako da su pešaci na izuzetno frekventnoj lokaciji, koja spaja Knez Mihailovu ulicu i Obilićev venac, prolazili kao da se ništa nije desilo. Zgrada zadužbine na Obilićevom vencu 17 kao i višespratnica u Gračaničkoj pripadaju prostorno kulturno istorijskoj celini od izuzetnog značaja Knez Mihailovoj ulici! O kakvom je kulturnom dobru reč govori i to da je taj stepen zaštite isti kao i onaj koji ima Beogradska tvrđava.
Za razliku od stambene zgrade na Obilićevom vencu 17, u kojoj su stanovi privatnih vlasnika kao i zadužbine, i koja nije imala ugovor o održavanju sa JP „Gradsko stambeno” ili nekim drugim preduzećem koje se bavi takvim poslovima, zdanje u Gračaničkoj jeste. Kako smo nezvanično saznali „Stambeno” je pre dve godine poslalo pismo stambenoj zajednici u Gračaničkoj 7 i upozorilo je da je njena fasada sklona padu. Žitelji te zgrade u međuvremenu se, navodno, nisu obraćali „Stambenom” niti su prijavljivali probleme sa fasadom ili eventualno tražili ponudu kako bi je obnovili.
Služba za hitne intervencije „Stambenog”, za stambene zajednice koje imaju zaključene ugovore o održavanju sa tim preduzećem je dužna da po prijavi upravnika ili stanara obije delove fasade sklone padu. Ali oni ne mogu žitelje višespratnica, čije su fasade u lošem stanju da nateraju da ih obnove.
Stanari iz Gračaničke su očigledno čekali kao i komšije iz Obilićevog venca 17 da grad iz budžeta finansira obnovu i te fasade. I ona je kao i fasada u Spasićevom prolazu bila na spisku objekata za sređivanje lica zgrada, ali su sa te liste skinute iz dosad neobjašnjivih razloga. Ali to što je grad u akciji sređivanja, isključivo fasada zaštićenih zdanja, proglasivši to javnim interesom, obnovio brojne fasade širom Beograda, ne znači da vlasnici stanova nisu dužni da vode računa o zajedničkim delovima objekata kao što je to fasada ili krov. Čak i kada imaju zaključene ugovore sa firmama koje održavaju objekte, ljudi iz tih kompanija ne idu po gradu i preventivno popravljaju zgrade, sve troškove snose vlasnici, odnosno stambena zajednica, što, istina, nije mali izdatak za kućne budžete koji se kreće oko 50.000 evra.