STANKOVIĆ NIKADA NIJE PREBOLEO ODLAZAK SA VMA: Zoranova majka umrla na njegov 40. dan od smrti
Autor: Glas javnosti
Porodica doktora Zorana Stankovića juče je davala četrdesetodnevni pomen bivšem načelniku Vojnomedicinske akademije (VMA) i nekadašnjem ministru zdravlja i odbrane. Tog dana preminula je njegova majka.
– U subotu, 13. novembra, davali smo 40 dana našem dragom mužu, ocu i deki. Istog dana, u poslepodnevnim časovima, od tuge i bola za svojim jedincem napušta nas njegova majka i odlazi sinu svom voljena nam nana, prabaka i moja druga majka – svekrva – kazala je Marina Stanković.
Doktor Zoran Stanković, nekadašnji načelnik Vojnomedicinske akademije (VMA) i bivši ministar odbrane i zdravlja, čitav svoj život posvetio je medicini. Umro je od koronavirusa početkom oktobra, a njegova supruga Marina Stanković prvi put za medije govori o poslednjim danima života svog supruga, o njegovom radu i najtežim trenucima u životu.
Otkriva da do kraja života nije prežalio smenu s mesta načelnika VMA, koja mu je, kaže, bila druga kuća.
Rastanak bez reči
– Borba sa koronavirusom je trajala devetnaest dana. O njegovom lečenju i stanju mogu samo lekari da govore. Videla ga nisam, po pravilima bolnice. To mi je najžalije, jer i ja sam penzioner Vojske i Vojnomedicinske akademije, gazila sam decenijama u klompama i belom mantilu… Ali moram razumeti. Ovom prilikom želim da se zahvalim svim lekarima i medicinskom osoblju koji su danonoćno bdeli nad njim i obaveštavali me – započinje priču za Kurir Marina Stanković i dodaje:
– Dovezla sam ga u 23.30 u KBC Karaburma. Poljubili se. Bez reči. Znam da sam na istom mestu, na kiši koja je lila, ostala da sedim u autu. Plakala i jecala. Nebo i ja! Kao da sam osećala da se u realnom životu više nećemo videti. Krećem ka kući i znam da sam očešala auto o jednu žardinjeru ispred zgrade. I to mi je bio loš znak! Ali to sve kasnije povezujem. Još ga nisam popravila. Stoji kao nemi pečat.
Na konstataciju da Stankovićevi prijatelji i kolege za njega kažu da je bio, pre svega, vrhunski lekar, pravi patriota, te prijatan i hrabar čovek, Stankovićeva navodi da, “ako tako zaista misle, onda je učinio mnogo u svom kratkom životu”.
– Verujem da neki iskreno žale za njim, što pokazuju svakodnevnim interesovanjem za porodicu. O njemu kao o stručnjaku govore njegova dela… A bilo ih je i pripadaju istoriji. Istoriji srpskog naroda. Neko će jednoga dana zasigurno pisati ko je zapravo bio Zoran Stanković – dodaje ona.
Ističe da je doktora bolelo sve što je vezano za srpstvo. Ratnih devedesetih je, podsetimo, na terenu lično svedočio stradanju srpskog naroda. Dokumentovao je tako zločine počinjene nad Srbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, delio bol sa ljudima koju su izgubili najmilije, bio njihov sapatnik… Nimalo mu, slažu se mnogi, nije bilo lako.
– Svaka suza koju je pustio, a bilo ih je, povezane su, nažalost, sa dešavanjima u zemlji. Nije lako dati majci tri stradala sina. Složićete se, i kamen bi zaplakao. Plakao je i on. Plakali smo zajedno – kaže Marina
Podsetimo, Zoran Stanković je preminuo 5. oktobra. Poslednjih godina je bio direktor Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu.
SKINI APLIKACIJU
