ŠTA TO BEŠE SPORAZUM O SUKCESIJI? Vraćanje srpske imovine u Hrvatskoj 'čeka limun'
Autor: Glas javnosti
Ni punih 20 godina od potpisivanja Sporazuma o sukcesiji, tj. deobi nasleđa SFRJ, bivše republike, nisu uspele u tome da se ugovor sprovodi u potpunosti, pa su brojna pitanja vlasništva nad imovinom na prostoru bivše Jugoslavije ostala nerešena.
Dokument o podeli imovine SFRJ između novoformiranih država koje su nekada činile zajednicu SFRJ nazvan je Sporazum o pitanjima sukcesije.
Ugovr je potpisan između tadašnje Savezne republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora), Republike Hrvatske, Republike Makedonije, Republike Slovenije i Bosne i Hercegovine u Beču 29. juna 2001. Godine, a potpisao ge je tadašnji ministar spoljnih poslova Goran Svilanović..
Najveći problem Srbija i dalje ima sa imovinom u Hrvatskoj. Osim privatne, gotovo da nema većeg preduzeća koje nije imalo imovinu u Hrvatskoj - od "Pionira", "Neoplante,", "Vitala", NIS-a i "Simpa". Sada su ti objekti ili preprodati ili ih je nemoguće vratiti u vlasništvo.
NE PROPUSTITE
"Kragujevčanin" na Makarskoj rivijeri, kako ga tamo kolokvijalno nazivaju, bilo je kragujevačko dečje odmaralište do 1992. godine, kada je Hrvatska uredbom svu srpsku imovinu proglasila svojom, piše RTS.
Matko Burić, predsednik opštine Gradac u Hrvatskoj kaže da nema gostiju i da se ta odmarališta ne koriste u komercijalnu svrhu.
- Tu je napravljen jedan određeni preduzetnički centar, jedan klaster za društvena zbivanja. Apsolutno sam stava da je imovina najgora kad propada i da se imovina mora koristiti- dodaje Burić.
Pravo korišćenja samo na papiru
Hrvatska je 2009. godine upisana sa pravom svojine, a Kragujevac ostao sa pravom korišćenja odmarališta. Samo na papiru. Objekat koristi opština Gradac.
- Ja sam apsolutno za to da se sastanu sukcesijska povjerenstva, da se bilateralni razgovori vode na nekoj višoj razini, da se vidi ko koga mora obeštetiti u kom slučaju- kaže Burić.
Izgubljeni sporovi u Strazburu
Prvobranilac grada Kragujevac Branko Petronijević navodi da su dosadašnji postupci koji su vođeni od strane nekih drugih pravnih lica iz Srbije, radi zaštite imovine - izgubljeni, pa čak i u Strazburu.
NE PROPUSTITE
- Ostaje na tome da iznađemo pravi put koji bi bio najoptimalniji po interese grada Kragujevca, da pokušamo da sačuvamo tu nepokretnost- dodaje Petronijević.
Sporazum o sukcesiji, koji je pre dve decenije potpisan u Beču, ni u naletu novog duha dobrosusedskih odnosa, osim podele diplomatsko-konzularnih predstavništava, nije daleko odmakao, posebno kada je reč o vraćanju privatne imovine.
Evropski sud za ljudska prava ćuti
Ivan Simić, ekspert za sukcesiju napominje da naročito zabrinjava i stav Evropskog suda za ljudska prava, koji nije našao hrabrosti da se eventualno izjasni o tom pravnom pitanju.
NE PROPUSTITE
- On se na neki način sakrio iza činjenice da do 1997. godine Hrvatska nije bila potpisnik evropske konvencije o ljudskim pravima i temeljnim slobodama, što dovodi u pitanje vremensku važnost ovih propisa na kojima se zasniva oduzimanje, odnosno konfiskacija imovine- objašnjava Simić.
Pre nekoliko godina, republička Direkcija za imovinu pozvala je građane Srbije da iskoriste sve pravne lekove hrvatske države kako bi na kraju mogli da ih tuže sudu u Strazburu.
Ako Hrvatska izgubi, kroz porez će to plaćati njeni građani.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
