ŠTA SE DEŠAVA NA PRAVNOM FAKULTETU I DA LI SE IZA KULISA VODI PRITAJENA BORBA DVE STRUJE?

Pravni fakultet u Beogradu oduvek je bio mesto koje je svaka vlast držala na oku, iz prostog razloga jer se tu nalazi centar u kome se stvara pravnička elita, odnosno inkubator iz kojeg izlaze budući zakonodavci i zakonopisci, ljudi koji potencijalno mogu presudno uticati na razvoj celokupnog društva.

Još od vremena kada je država u nastajanju osnovala Pravno odeljenje Liceja, a kasnije i Pravni fakultet u Beogradu, ova institucija je imala veliki i zapaženi uticaj na sva pitanja koja su se ticala nacionalnog i političkog interesa. Dovoljno je pomenuti dvojicu verovatno najistaknutijih pravnika koji su, svako u svojoj epohi, ostavili neizbrisiv trag u srpskom pravu i odredili smernice budućeg zakonodavstva. To su Jovan Hadžić, autor Srpskog građanskog zakonika iz 1844 i Mihajlo Konstantinović koji je, nakon Drugog svetskog rata, napisao više prednacrta sistemskih zakona koji su oblikovali naš pravni sistem.

Već sredinom ’60-tih godina, jugoslovensko društvo se suočilo sa reformskim zahtevima iz svih republika. Nakon što je propao pokušaj privredne reforme iz 1965. godine, bilo je jasno da politički sistem i odnosi u federaciji zahtevaju ozbiljne promene. Nakon donošenja Ustava 1974. srpska elita, koja nikada nije prihvatila taj ustav, počinje sa pripremama za Titovo nasledje. Već tada, a naročito, nakon albanskih demonstracija 1981. godine, srpsko nacionalno pitanje definitivno preuzima primat nad svim pitanjima i problemima koji su stajali pred partijskim rukovodstvom. Memorandum SANU iz 1986. samo je potvrdio već postojeću preokupaciju srpskih intelektualaca i ozvaničio pravac rešavanja „srpskog pitanja“.

 Među događajima koji su bitno uticali na kristalisanje budućeg nacionalnog jezgra među srpskim intelektualcima, naročito je zanimljiv tzv. „Slučaj Pravni fakultet“, koji je imao značajnog odjeka u srpskoj, ali i jugoslovenskoj javnosti. Diskusija o ustavnim amandmanima koju je organizovao Pravni fakultet u Beogradu 18, 19. i 22.marta 1971.godine, a kojoj su prisustvovali i predstavnici Ustavne komisije, Vrhovnog i Ustavnog suda SR Srbije, predstavnici studenata i Saveza komunista, dobila je i svoj sudski epilog - redovni profesor ovog fakulteta, dr Mihailo Đurić izdržao je devetomesečnu zatvorsku kaznu zbog neprijateljske propagande i odstranjen sa fakulteta. Anali Pravnog fakulteta, u kojima su objavljene diskusije, zabranjen je, a petoro potpisnika peticije za pomilovanje partijski kažnjeno (dr Andrija Gams, dr Stevan Vračar i tada asistent Danilo Basta, isključeni su iz Saveza komunista, a docent Branislava Jojić i dr Ružica Guzina kažnjene su opomenom). Zanimljivo je da su studenti u svojoj osudi potpisnika peticije zahtevali mnogo strožije od izrečenih kazni, čak i obavezno odstranjivanje iz službe. Jedan od istaknutih studentskih lidera bio je i Oliver Antić, budući dekan Pravnog fakulteta.

Uprkos činjenici da su i kampanja protiv diskutanata i njihovih stavova, kao i samo suđenje profesoru Đuriću, nesumnjivo odražavali nedemokratski i autoritarni sistem, značaj ovog događaja ima posebnu važnost upravo zbog jasno profilisanog pogleda na odnose u jugoslovenskoj federaciji i ustavno-pravni položaj Srbije. Mnogi od tadašnjih diskutanata imaće zapaženu ulogu u događajima koji su usledili, od kritike Ustava iz 1974.godine, preko podrške Miloševiću i konstituisanju države svih srpskih naroda, do osporavanja legitimiteta Haškog tribunala. 

 Predloženi ustavni amandmani su u suštini otvorili put konfederalizaciji i drugačijem uređenju međurepubličkih odnosa; tačno je i da je položaj Srbije bio drugačiji u odnosu na sve druge republike, zbog postojanja dve autonomne pokrajine; većina profesora to i konstatuje u svojim izlaganjima, ali je upadljiv broj onih koji već tada nastupaju sa pozicija neprihvatljivosti republičkih granica, osporavanja autonomija, isticanja zahteva za reviziju srpskog pitanja i položaja Srbije u Jugoslaviji, uz naglašavanje doprinosa i žrtvovanja Srba zarad jugoslovenstva.

I u narednim decenijama Pravni fakultet odigrao je značajnu ulogu u profilisanju društvenih odnosa, a posebno burno je bilo tokom devedesetih godina kada su se lomila koplja o srpskom nacionalnom pitanju, ratu na prostorima bivše Jugoslavije, odnosu prema ratnim zločinima i Haškom tribunalu. U to vreme ovaj fakultet je iznedrio više istaknutih figura koje su značajno uticale na dešavanja kako na političkom, tako i na pravnom i sociološkom polju.

Ipak, borba za prevlast u ovoj instituciji nikada nije prestajala, tako da je i danas na delu tihi rat koji se vodi iza kulisa i koji je, praktično, neprimetan za širu javnost. Borba se vodi oko pozicija koje bi osigurale odlučujuću ulogu u uticaju na dalja zbivanja, nad kontrolom studentskih organizacija, neutralizaciju neistomišljenika i zauzimanjem položaja za neke buduće tektonske promene na srpskoj političkoj sceni koje neki pomno priželjkuju i pripremaju teren za njih. Iako se ova borba vodi ispod površine i ne zaokuplja pažnju medija, njen ishod je i te kako bitan jer on može odrediti dalju sudbinu ove države.

Među onima koji su najistaknutiji u toj borbi, treba izdvojiti dvojicu profesora sa ovog fakulteta. To su Tanasije Marinković, profesor Ustavnog prava i profesor Miodrag Jovanović, koji drži katedru za predmet Uvod u pravo. Dok Marinković deluje sa strane, odnosno iz Strazbura gde već tri godine živi i radi pri Evropskom sudu za ljudska prava (platu još uvek prima na beogradskom Pravnom fakultetu), dotle njegov kolega Jovanović drži busiju u Beogradu pružajući mu logističku podršku.

Stavovi njih dvojice su odavno poznati, a naročito profesora Marinkovića koji je vrlo aktivan u pisanju za „Peščanik“ i koji ne propušta priliku da na predavanjima studentima kao očigledan primer flagrantnog kršenja Ustava uvek navede predsednika Vučića koji se, po njegovom mišljenju, nimalo ne obazire na najviši zakonodavni akt države. Njegovo delovanje i stavovi koje često iskazuje u tzv opozicionim medijima, imaju za cilj ne samo iskazivanje sopstvenog mišljenja i neslaganje sa politikom koju vodi aktuelno rukovodstvo, već i pripremanje terena za neke buduće događaje, odnosno za stvaranje baze odakle bi krenuo prvi i najjači talas promena koje priželjkuju profesor Marinković i njegovi istomišljenici.

Dobro upućeni u zbivanja na Pravnom fakultetu ističu da iako su ova dvojica profesora u manjini i da, za sada, nemaju veliki broj sledbenika, nikako ne treba potceniti njihov uticaj na buduća dešavanja i namere koje svakako ne idu u korist srpskih nacionalnih interesa.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU