Šta raditi kada se iz stana šire neprijatni mirisi: Saveti upravnika i advokata
Autor: Glas javnosti
Poslednjih godina sve češće u vestima čujemo kako komšiluk otkrije da im je u zgradi neko preminuo tek kada hodnicima počne da se širi neprijatan miris. Takođe, neprijatni mirisi mogu da se šire i zbog drugi stvari što remeti život stanara. Ko u tom slučaju može da uđe u stan i šta je prvo potrebno da se uradi u takvim situacijama otkriva Sergej Božović, profesionalni upravnik jedne zgrade u centr
Kako ističe profesionalni upravnik zgrade Sergej Božović, u slučaju da se zgradom širi neprijatan miris, a koji ranije nije bio primetan, potrebno je odmah pozvati policiju.
- Prvo treba pozvati policiju. Jer, jako je važno da prilikom skidanja cilindra i brave od strane profesionalnog bravara, policija bude prisutna - objašnjava Božović.
Dodaje da je po članu 40. Ustava stan nepovrediv, zato moraju da postoje svedoci koji bi svedočili da u stanu nije ništa uzeto i pomereno, naravno uz prisustvo dva punoletna svedoka iz iste zgrade, predstavnika policije, profesionalnog bravara i upravnika zgrade.
Prema Ustavu Republike Srbije, niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres.
Kako se navodi u Ustavu, držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju.
Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka.
Prema poslednjem popisu stanovništva u Srbiji svako treće domaćinstvo je samačko - 29,9 odsto.
Najveći udeo samačkih u ukupnom broju domaćinstava zabeležen je u beogradskom regionu, u kojem je svako treće domaćinstvo samačko 33,4 odsto i u Regionu Vojvodine 30,8 odsto.
Kada je reč o neprijatnim mirisima koji se šire zgradama, osim tela koja su u fazi raspadanja, to su najčešće zapušteni stanovima u kojima se skladište sekundarne sirovine, smeće ili stanovi sa dosta kućnih ljubimaca o kojima vlasnici ne vode dovoljno računa.
- Ima dosta zgrada koje su kao kontejneri. U jednoj zgradi na Vračaru, žena nikakvu higijenu ne drži. Svake godine se čiste kanalizacione vertikale u zgradi. Ona svašta drži u stanu i ubacuje u kanalizaciju, a ima i kuče - navodi kao primer profesionalni upravnik.
Kako dodaje, u drugoj beogradskoj zgradi, uspeo je da reši problem nesnosnog mirisa koji se širio okolo, tako što je danima molio stanarku da joj očiste stan. I uspeo je u tome!
- Jednostavno, to su uglavnom ljudi koji imaju neki problem, vole da skupljaju stare stvari, otpad. Jedan stanar je čak ostavljalo stvari po podrumu zgrade - otkriva Božović.
Građani se često žale da u ovakvim situacijama službe im redom odgovaraju da nisu nadležne, a kako je objasnio advokat Miloš Radulac, rešenje ipak postoji.
- "Mi nismo nadležni" je stara boljka naših institucija - kaže Radulac.
Kako ističe, naravno da postoji nadležnost određenih organa za ovakve slučajeve, s tim da građani moraju da znaju kome da se obrate i kako.
- Tačno je da je pravo svojine "svetinja", ali čak ni to pravo nije bez ograničenja. Naime, niko ne može da koristi svoje pravo svojine na način da time otežava ili onemogućava druge vlasnike stanova da u svojim stanovima nesmetano žive. U situaciji kada iz stana dopiru buka, smrad i drugi štetni uticaji, a posebno kada su oni praćeni i opasnostima po zdravlje i bezbednost građana (u vidu insekata, glodara i slično), građani bi morali da se pisanim putem obrate komunalnoj inspekciji, koja je po Zakonu o stanovanju dužna da vodi računa o tome da vlasnici stanova ne ugrožavaju druge - otkriva advokat Radulac.
U tom slučaju, kako navodi, nepovredivost prava svojine nije apsolutna i inspekcija uz odobrenje suda može i da uđe u stan i izvrši uviđaj, te da naredi nesavesnom komšiji da otkloni uzroke štetnih uticaja.
Za slučajeve kada neko gomila đubre i na taj način zagorčava život drugim stanarima, predviđena je, prema rečima advokata, prekršajna kazna, koja se u slučaju neispunjenja može zameniti i kaznom zatvora.
Stanari pored toga mogu da se obrate sudu privatnom tužbom protiv nesavesnog komšije kojom će tražiti da im se omogući nesmetan život u zgradi.
U tom slučaju, sud je dužan da o ovom zahtevu odluči prema Zakonu o osnovama svojinsko pravnih odnosa, a po donošenju odluke, može se odrediti i prinudno izvršenje, otkriva Radulac.
- Činjenica je da svi koji živimo u gradu smo na neki način "osuđeni" da trpimo povremeno buku, vibracije i druge uticaje ljudi koji žive oko nas, ali se ti uticaji moraju tolerisati samo kada su u prihvatljivim granicama. Nekada su u pitanju ljudi koji ne mogu da se staraju sami o sebi i tada svakako treba obavestiti Centar za socijalni rad, ali to ne mora uvek da bude slučaj. Ako je neko lice koje je poslovno sposobno, Centar neće imati nadležnost. Svakako bih preporučio komšijama da se obrate prvenstveno inspekciji i to isključivo pisanim putem, jer će na taj način prinuditi nadležne organe da o njihovom zahtevu odluče u formi rešenja, umesto da im telefonom poruče dobro poznato "nismo nadležni" - ističe advokat za kraj.
Glas Javnosti/ T02S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
