Šta pokazuje objavljena dokumentacija o padu nadstrešnice: "Građevinske knjige nekompletne, ono glavno i dalje nemamo"

Iako je javnosti postalo dostupno 22.000 dokumenata u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu, a vlast više puta rekla je da je objavljena kompletna dokumentacija

Nedostaje ono što je ključno bez čega ne može da se se dođe do odgovora zbog čega je došlo do urušavanja nadstrešnice stanične zgrade, smatraju članovi Anketne komisije za pad nadstrešnice.
Profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Vladan Kuzmanović rekao je u specijalnoj emisji povodom pet meseci od tragedije u kojoj je stradalo 16 ljudi, da nema govora da dokumentacija koja je objavljena može da utvrdi šta je uzrok pada nadsrešnice jer, kako je istakao, „suštinu nemamo“.

Nesumnjivi zaključak je, kaže, da su sve izmene Zakona o planiranju i izgradnji i pravilnika išle u pravcu da se ubrzaju procedure izdavanja građevinskih dozvola, kao i upotrebne dozvole.

„Pogodovalo se investitoirima, ali se derogirala struka, sve se razlabavilo, inženjeri su bili pod pritiscima, a to je naročito bilo od 2014. godine“, naveo je Kuzmanović

Govoreći o dokumentaciji koja nedostaje, profesor Građevinskog fakulteta je kazao da su objavljene građevinske knjige nekompletne, i da ono što je glavno i dalje nemamo, a to su građevinski dnevnici podizvođača.

Biljana Lukić: Režim izvršio teroristički napad na svoje građane, ovo je "nadstrešnica 2.0"

„To je jedini dokument koji svedoči šta je zaista tog dana rađeno, i bitno je da ga vodi onaj ko je zaista radio. Mi te građevinske dnevnike nemamo. Nemamo korigovani dinamički plan kada su po želji predsednika ubrzani radovi da bi se završili godinu dana ranije. Ubrzava se nešto i mi takav dinamički plan nemamo“, rekao je Kuzmanović među važnim dokumentima koji nedostaju.

Takođe, kako je naveo, za svega 60 podizvođača imamo saglasnost, dok za ostalih 130-140 ona ne postoji i ne zna se kako su birani

„Firme koje izvode radove, pogotovo na objektima od značaja za državu, moraju da imaju određene licence, licencirane inženjere. Pitanje je kako su firme koje su zaista izvodile radove, a pre toga raznosila pice, prale tepihe, za godinu dana imale tako dobar kadar inženjera i licencu“, navodi Kuzmanović.

Nije postojala, kako ističe, kontrola države, investitiora i finansijera ko zapravo radove izvodi, a ne znamo na kraju koiko su radovi koštali.

„Sve dok ne budemo imalli okončanu situaciju konzorcijuma KRIK CCC kineskog nećemo znati koliko je šta koštalo, imamo okončanu situaciju CCECC koji je bio njihov prvi podizvođač.

PITANJA BEZ ODGOVORA: Zašto je nadstrešnica pala, da li tužilaštvo razmatra mogućnost korupcije?

Imamo okončanu situaciju firme Starting, ali i svih ostalih u lancu“, rekao je on istakavši da je važno da se utvrdi koliko se ko ugradio i koliko su građani neopravdano platili naduvane cene.

Profesor FON-a Vladimir Obradović rekao je da je sve obuhvaćeno jednim projektom – modernizcacije pruge od Beograda do granice sa Mađarskom i da je teško pratiti i sagledati svu dokumentaciju.

Kao iglu u plastu sena naći šta se odnosi samo na staničnoj zgradi, naveo je on.

On je podsetio da je ceo projekat modernizacije pruge trebalo da košta oko 330 miliona evra, a da se došlo do cifre koja je plaćena kineskim konzorcijumima od oko 1,2 milijarde evra.

Kako je kazao, neobjašnjivo je da je Evropska unija dala bespovratna za to, ali da se država odriče, naručuje i plaća CIP-u i ide krivim kolosekom ka ruskom i kineskkom finansiraju.

„Apsurdno je da prelazimo sa nečeg jeftinijeg na skuplje i nekvalitetnije“, ocenio je Obradović.

Kao spornu stvar naveo je i to što pruga sa brzine do 160 kilometara preprojektovana na brzinu do 200 kilometara na sat, a cena ide četiri puta gore.

Ta pruga danas, kako je kazao, nije spremna i bezbedna da bude puštena u rad.



Glas Javnosti/ N01S

SKINI APLIKACIJU