Šta je ključna preporuka Brisela u izveštaju o zaštiti životne sredine
Autor: Glas javnosti/rts
Srbija je ostvarila ograničen napredak u zaštiti životne sredine, odnosno Poglavlju 27 i treba znatno da pojača ambicije ka zelenoj tranziciji, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama.
Zakonodavstvo je u velikoj meri usklađeno, ali nedostaje primena zakona. Preporuke Evropske komisije su poštovanje pravila o proceni uticaja na životnu sredinu, zatvaranje nesanitarnih deponija, veća ulaganja u smanjenje otpada, poboljšanje kvaliteta vazduha i vode, uključujući postepeno izbacivanje uglja.
U oblasti kvaliteta vazduha, Srbija ima dobar nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU, ali treba da ubrza primenu propisa i da unapredi sistem praćenja kvaliteta vazduha. Godišnji izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine treba da budu objavljen blagovremeno. Usvajanje indeksa kvaliteta vazduha EU ostaje ključna preporuka.
Nina Cvetković iz Beogradske otvorene škole izdvaja dva ključna problema u vezi sa kvalitetom vazduha.
"Jedan se odnosi na energetsko siromaštvo, odnosno na problem zagađenja iz individualnih ložišta, a drugi deo ove priče se tiče zagađenja koji dolazi iz industrijskog sektora", objašnjava Cvetkovićeva.
Kako naglašava, jedna od ključnih preporuka Evropske komisije je rešavanje problema zagađenja koje dolazi iz termoelektrane "Kostolac B".
Iako Srbija značajno povećava ulaganja u zaštitu životne sredine, nedostaje transparentnost trošenja tih sredstava, posebno kada su u pitanju ugovori za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, navodi se u izveštaju.
Jedan korak napred, dva nazadTanja Petrović iz Mladih istraživača Srbije, Koalicija 27 tvrdi da sve naknade koje se prikupe po osnovu životne sredine ne vraćaju se životnoj sredini za popravljanje štete koje su zagađivači učinili.
Smatra da evrointegracije Srbije treba shvatiti kao jedinstvenu šansu da popravimo stanje životne sredine kao i kvalitet sopstvenog života.
"Trenutno stanje kaže - ograničen napredak, jedan korak napred dva nazad", dodaje Petrovićeva.
Neophodne su procene uticaja na životnu sredinu pre izdavanja građevinskih dozvola i za sve planove i projekte navedene u Direktivi o proceni uticaja na životnu sredinu. U Izveštaju se navodi i da je posle ekoloških protesta krajem prošle godine Vlada povukla dozvole za projekat rudnika litijuma "Jadar".
Profesorka ekološkog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Mirjana Drenovak Ivanović kaže da se u svom izveštaju Evropska komisija osvrće na konkretne slučajeve.
"Prošle godine je to bio projekat Jadar a ove godine su fokusu i kineske investicije ali i dodatno mišljenje evropske komisije u vezi sa Jadrom", kaže Drenovak Ivanovićeva.
"Vlada Srbije bi trebalo da vodi računa dalje da u usvajanju prostornog plana posebne namene i da zapravo sprovodi standarde koji su definisani pravilima o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Ne izdavati dozvole ili činiti neke konkretne korake pre pre toga", navodi profesorka ekološkog prava.
Osnovana je Jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala MUP-a Srbije, ali nije napredovalo usklađivanje zakonodavstva i krivičnog prava u oblasti životne sredine i sprovođenje Direktive o ekološkom kriminalu.
"Sve ono što nije u skladu sa standardima i saglasno zakonima koji predstavljaju prenošenje direktive Evropske unije nije prihvatljivo pre svega za Srbiju", podseća Drenovak Ivanovićeva.
Srbija bi trebalo rigoroznije da se pozabavi i zagađenjem reka, zaštitom ptica, zabranjenim sredstvima hvatanja i ubijanja divljih životinja i minihidroelektranama, navodi se u izveštaju EK.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
