Срушили су најлепшу вилу у нашој улици, шта год да кажу, била је у добром стању, руше зграде које имају историјску вредност

Подсетимо, у београдској општини Врачар руши се кућа у Тополској 15, иначе вила из 1927. године, која важи за први пројекат модерне архитекуре Београда. Та Кућа је дело архитекте Милана Шланга. Вила је продата инвеститорима, како би изградили нову стамбену зграду.

"Изненађени смо да су добили грађевинску дозволу док је процес процене тог дела Врачара од стране завода за заштиту споменика у току. Жао нам је што инвеститори диктирају урбанизам Београда. Ја сам Францускиња, у Паризу то не може тако, имамо строге критеријуме, инвеститори нису цртали град већ људи који размишљају о свему. Иронија је да је зграда срупшена првог дана изложбе о модерни у Београду", каже Летиција Ерика Јовановић.

Удружење Тополска и Друштво за улепшавање Врачара покренули су петицију, коју је за само пар сати потписало више од хиљаду људи. Тражи се забрана надоградње објеката виших од три спрата, као и строже и ефикасније законске мере у борби против дивље градње.

"Повод за петиције је рушење зграде на углу Тополске и Петроградске, грађани Тополске су организовали удуржење да спрече рушење зграде, која је најранији пример модерне из 1927, притом је архитекта био син београдског рабина. Наше друштво је својојм петицијом подржало петицију Тополске да се заустави рушење дивних споменика архитеклтуре", рекао је Александар Арсенијевић из Друштва за улепшавање Врачара.

"Предали смо петицију, схватили смо да једино можемо да комуницирамо системом притисака, ја Весића не потцењујем, претпостављам да ће на притиске грађана да направи уступке. Када је рађена реконструкција Каленића, људи су полудели јер је други распоред тезги. Градска власт чини трапавост кад је Врачар у питану, Цветни трг је ужас, то не личи ничему. Градски архитекта има приличну одговорност, он је поркелом с Новог Београда и можда има другачији естетски контекст од нас", рекао је Арсенијевић.

Он је објаснио да читав појас Крунског венца има претходну заштиту, што значи да инвеститор мора да добије дозволу да би рушио.

"Закаснили смо за ову зграду. Ми не желимо никога да спречимо да гради и инвестира, али да то ради с мером. Имамо ситуацију, не само на Врачару, где инвеститор добије дозволу за три спрата а сазида седам, чуо сам за Гајеву улицу где је добио дозволу за четири а дигао 10. Неко би морао да одговара за то", додаје Арсенијевић.

Зато, сматра, Завод за заштиту споменика мора да уведе критеријуме за одређене целине.

"То раскршће је било проглашено за амбијенталну целину, рушењем зграде се нарушава та целина. Ја бих волео да Весић уради све оно што пише у колумнама и да покаже да воли историју и учини нешто. Град се хвали страним туристима, кинески туристе нисам видео по Новом Београду, као да се власт труди да од Врачара направи Нови Београд", каже Арсенијевић.

Како је истакао, претходна власт је "начела" тај део Врачара, објашњавајући да је на раскрсници Тополске и Војводе Драгомира била старинска приземна кућа, уместо које је направљена грађевина која је, каже, примерена летовалишту Ханиоти.

"Добили смо Врачар на мору с том згардом. И ова власт исто чини, ајде да се супротставимо инвеститорском урбанизму и том неком дивљању, да направимо планове који ће одговарати тим делима. Да бар сачувамо фасаду, или ако то не може, бар да нова фасада буде у складу с околним", наводи Арсенијевић.

Летиција Ерика Јовановић каже да јој сада живот на Врачару изгледа тужно, јер јој је невероватан призор да багер руши кућу која је стара сто година.

"И сад кад видите да је ту рупа то је шокантно, да не причламо о прашини, вибрацијама. Какво ће то бити оптерећење на струју, вододовод. Инвеститори виде само локације, али то нису само локације, то су делови историје, споменици и то треба да се сачува, то је наша одговорност као и одговорност институција", наглашава она.

Глас јавности / Н1/ од 24.09.2018.

SKINI APLIKACIJU