SRPSKI AKADEMIK OTKRIO TAJNU VEČNOG ŽIVOTA: Radoslav Anđus prvi na svetu zamrzao i oživeo jedno biće! (VIDEO)
Autor: Glas Javnosti
Srpski akademik Radoslav Anđus bio je profesor fiziologije i biofizike na Univerzitetu u Beogradu. On je osmislio tehniku kojom je uspevao da oživi životinje. 1951. godine zamrzavao je pacove i tako postavio temelje krioprezervacije.
Srpski akademik Radoslav Anđus (1926-2003) objavio je više od 190 radova u domaćim i međunarodnim časopisima, analizirajući oblast termofiziologije.
O hipotermiji (smanjivanju telesne temperature), hibernaciji (usporenom metabolizmu), biološkim ritmovima, temperaturnoj adaptaciji, aklimatizaciji, ali i o krioničkoj zaštiti tela od propadanja malo ko je znao kao on.
On je osmislio tehniku kojom je uspevao da oživi životinje čiju je telesnu temperaturu prethodno spustio na nula stepeni.
Njegova tehnika, koju je svetu predstavio 1951. godine, bila je zapravo veoma jednostavna. Prvo bi telesnu temperaturu pacova (u normalnom stanju ona iznosi 37 stepeni) spustio na oko 20 stepeni, tako što bi životinje stavio u teglu, koju bi onda odložio u frižider. Pacovi bi udisali vazduh koji su sami izbacili, koji je bio pun ugljen-dioksida, od čega bi postali omamljeni – bila je to neka vrsta primitivne anestezije.
Tako omamljene pacove stavljao je u led, gde bi im se telesna temperatura spustila na jedan stepen. U ledu bi proveli 40-50 minuta.
Anđus je u prvom momentu pokušavao da pacove vrati u život tako što ih je stavljao u toplu kupku, ali ovi pokušaji nisu bili uspešni. Tada je shvatio da bi, pre nego što celo telo bude zagrejano, prvo trebalo zagrejati deo oko srca. Stavljao bi im zagrejanu špatulu na grudi i u isto vreme davao veštačko disanje. U prvim eksperimentima uspeh je bio delimičan – samo 20 odsto pacova živelo je duže od 24 sata.
Kad je 1955. godine Anđus upoznao proslavljenog profesora Smita, pokušali su da odgovore na pitanje da li je velika smrtnost nastajala zbog lošeg procesa hlađenja ili zbog lošeg procesa reanimacije. Odlučili su da za zagrevanje koriste specijalne lampe, i rezultati su bili fantastični – čak 76 odsto pacova živelo je duže od 24 sata, a više od 68 odsto pacova živelo je i preko 66 dana. Bio je ovo veliki napredak u nauci. Ono što je bilo posebno zanimljivo je činjenica da kod životinja nisu primećene nikakve neurološke promene i da su im moždane funkcije bile na istom nivou kao i pre zamrzavanja.
NE PROPUSTITE
U naučnim krugovima Anđus je, na planetarnom nivou, slavljen na svakom koraku. Naučna fantastika je polako, ali sigurno uz Anđusa počela da postaje stvarnost.
Analizirajući radove akademika Anđusa nastavnik fizike Robert Etinger 1964. uvodi u upotrebu koncept krionike, da bi samo nekoliko godina kasnije, 1972, bila osnovana kompanija „Alkor“, koja je prvu zvaničnu krioprezervaciju (zamrzavanje tela) obavila 1976.
Srbija je imala značajan doprinos u razvoju navedenog instituta. Kako se navodi u zvaničnom dokumentu iz novembra 1984. godine, „Alkor“ bio je u velikim dugovima, da bi im se onda javila porodica Nikolić, koja ih je, kako se navodi, „spasla“.
Istureno odeljenje američke firme „Alkor“ registrovano je i na ovim prostorima 2005, ali je prvog „pacijenta“ primilo tek u maju 2014. Neko je poželeo (platio) svom voljenom kućnom ljubimcu drugi život! Iz upravnog odbora firme poručuju da su otvoreni za nove zahteve. U obzir sada dolaze čovek, pas i mačka. Jednog dana će ponuda svakako biti proširena.
Knjiga „Perspektiva besmrtnosti“ osnivača „Alkora“ Roberta Etingera postala je bestseler, a u čast našeg akademika Anđusa održani su brojni naučni skupovi, kojima je i sam prisustvovao. Etinger je, inače, zamrznut 23. jula 2011. u institutu u Arizoni, čiji je bio dugogodišnji direktor, kao 106. „pacijent“, a tu mu bolju, životnu budućnost iščekuju i majka i dve supruge. Deci je rekao da sama odluče hoće li se odlediti u njima tada nepoznatoj Americi za nekih stotinak godina, ako još bude postojala, ili će život završiti kao i većina stanovnika planete – nekoliko stopa pod zemljom.
NE PROPUSTITE
Pomama za zamrzavanjem nastala je nakon navodne odluke Volta Diznija da se do daljeg „odmara“ u tečnom azotu, što su kao poslednju šalu na njegov račun, jer je voleo da ih sluša, napravili zaposleni u njegovom studiju. Diznijeva ćerka je potvrdila da je pionir američke industrije animacije kremiran 17. decembra 1966, ali rečeni vid reklame je učinio svoje.
Trenutno je zamrznuto nekoliko stotina ljudi i kućnih ljubimaca, i broj bi bio verovatno veći da ceo proces nije izuzetno skup.
U intervju koji je Dejli telegrafu dao dr Robert Frajtas, jedan od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti molekularne nanotehnologije, koji čvrsto stoji pri stavu da je oživljavanje mrtvaca posle „leškarenja“ na – 196 stepeni i moguće i realno. On smatra da se u sadašnjim uslovima tela mogu očuvati najkasnije do 2050, ali i da će do tada tehnologija toliko napredovati da nepoželjnih iznenađenja neće biti.
Zamrzavanja ljudi radi života u budućnosti ne odriču se ni Rusi. Vođena primerom „Alkora“, u nekad napuštenoj školskoj zgradi u selu Alabuševu nedaleko od Moskve prve „frižidere“ u pogon je pustila kompanija „Krio-Rus“ 2014. Direktor Danijel Medvedev nadgleda dva zamrznuta mozga i 34 ljudska tela i tvrdi da je u ovom momentu više stotina ljudi spremno da se zamrzne. U početku su tela bila prebacivana u SAD. Sama obrada i zamrzavanje mozga, koji će jednog dana bez problema moći da se odmrzne i presadi nekom obolelom čoveku ili prebaci u kompjuter, u Rusiji košta 9.000 dolara, a godišnja „kirija“ 500 dolara. Spavanje u tečnom azotu ceni se 45.000 dolara, što je daleko jeftinije nego u Americi. Otud je mnogo interesenata iz Britanije, Švajcarske, Holandije… a ne zaostaju ni bogati Rusi.
-Oni koji danas reklamiraju krioniku žele, pre svega, da od naivnih uzmu velike pare. Današnja nauka zaista nije sposobna da zamrzne sve ćelije odjednom i da ih istovremeno odmrzne- smatra Nikolaj Šubin, doktor bioloških nauka i rukovodilac kriološkog kompleksa Instituta za citologiju Ruske akademije nauka.
Amerikance ovakva mišljenja ne uzbuđuju. Jula 2016. objavili su da je u toku realizacija projekta i kompleksa „Tajmšip“ (vremenska mašina) u Komfortu, u saveznoj državi Teksas. U zdanju koje je osmislio arhitekta Stiven Valentajn istovremeno će moći da se zamrzne 50.000 tela, a najveći istraživački centar na svetu posvećen krioprezervaciji podrazumeva i odeljenje za čuvanje bioloških materijala – ćelija, tkiva i organa namenjenih transplantaciji.
Nekad zamrznuti crvi vraćeni su u život s neoštećenim sećanjem. Procesom vitrifikacije otopljen je i presađen bubreg zeca, koji je proradio.
Kad se zvanično proglasi smrt osobe koja želi da bude zamrznuta, krionička kompanija kreće po telo u roku od odmah kako bi ga transportovala do svog skladišta. Krv u lešu počne da se zgrušava odmah nakon smrti, što krioničarima nikako ne odgovara, pa oni vode pravu bitku s vremenom. Kako bi se telo što bolje očuvalo do skladištenja, u njega se ubrizgava koktel hemikalija koje sprečavaju zgrušavanje krvi i oštećenje mozga. Telo se prekriva ledom. U krioničkom postrojenju ono se ponovo rashlađuje do temperature iznad tačke zaleđivanja vode i iz njega se odstranjuje krv, koja se menja sredstvom za očuvanjem organa, svojevrsnim antifrizom. U vene se uliva sredstvo čiji je zadatak da zaustavi stvaranje ledenih kristala u organima, koji bi ih potpuno uništili. Potom se telo hladi na – 130 Celzijusovih stepeni, sprema u specijalnu kapsulu s tečnim azotom i dodatno hladi na – 196. Proces prosečno traje nekoliko sati.
Pre nekoliko meseci 14-godišnja devojčica u Velikoj Britaniji izborila se za pravo da bude zamrznuta. Samo nekoliko dana pre nego što će je pobediti karcinom odnela je pobedu u zaista istorijskom sudskom slučaju. Majka ju je podržala u ovoj nameri, ali je otac bio protiv. Visoki sud je presudio da majka ima isključivo pravo da u ime maloletne ćerke odluči šta će biti s njenim telom. Prebačena je u krionički centar u Mičigenu.
-Imam samo 14 godina i ne želim da umrem, ali znam da ću ipak umreti. Želim da živim i da živim duže. Mislim da će u budućnosti pronaći lek za moj rak i probudiće me. Želim da imam tu šansu. Mislim da ako budem kriogenski sačuvana, da bi mi to dalo šansu da budem izlečena i da me probude – makar i za hiljadu godina. Ne želim da budem sahranjena pod zemljom- napisala je sudu devojčica.
Cenjeni futurista Rohit Talvar smatra da bi bilo vrlo optimistično reći da će se to postići za 30 godina i vrlo realistično očekivati da će britanska devojčica ostati zamrznuta između 50 i 100 godina.
(Glas Javnosti/Serbian Times)
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
57 min
