Glas Javnosti

SRBIJI SE SPREMA NEVREME VEKA? Potreban je još samo jedan uslov da se stvori razarajući oblak SUPERĆELIJSKE OLUJE!

Društvo
Autor: Glas javnosti

Prošle godine bili smo u prilici da se suočimo sa superćelijskim olujama i njenim razornim posledicama, i od tada od nje strahujemo jer stručnjaci upozoravaju da globalni porast temperature doprinosi porastu ovakvih oluja.

Ovih dana u atmosferi se prilično zakuvalo i samo još jedan uslov fali pa da se na našem nebu stvori razarajući oblak.

Poremećaje klime osećamo već duže vreme i tek što je leto započelo novi meteorološki ciklus, od 1. juna, pred nama je i prvi toplotni talas koji će obeležiti temperature vazduha do 35 stepeni Celzijusa, što je jedan od preduslova za pojavu jakih oluja.

Meteorolog Ivan Ristić, kaže da u Srbiju u četvrtak stiže tropski talas, koji su Italijani nazvali Scipione, i da će narednih nekoliko dana, do ponedeljka uveče uz tropskih 35, osećaj biti kao da je 36-37 stepeni, jer će zbog povećane vlage biti i jako sparno.

- Temperatura Jadranskog mora je trenutno od 21 do 24 stepena i u ovom trenutku ne treba očekivati superćelijske oluje, ali svakako mogu nastati klasične oluje koje liče na superćelijske. Obične oluje imaju slabije vetrove u odnosu na superćelijske koje prati vetar i do 200 km/h. Nevreme koje smo imali pre nekoliko dana imalo je akcenat na gradu, dok je manji akcenat bio na vetru. Uz superćelijsku ide i grad i razorni vetar koji je mnogo opasniji od grada. Da bi došlo do superćelijske oluje Jadransko more mora da se zagreje do 27 stepeni Celzijusa – kaže Ivan Ristić.

Temperatura mora+pijavice+plus vlaga = super oluja

Prema njegovim rečima, kada more dostigne temperaturu od 27 stepeni, pijavice koje se jave su poput “pumpi” koje usisavaju vlagu i prenose tu vlagu u oblake što povećava potencijal za nastanak superćelijskih oluja.

- Dakle, temperatura Jadranskog mora i vlaga u atmosferi su trik koji dovode do jake super oluje. Trenutno smo u periodu kada može biti oluja i pijavica, ali još uvek nismo u periodu pogodnom za nastanak superćelijske oluje sve dok se dovoljno ne zagreje Jadransko more – objašnjava Ristić.

Posledice prošlogodišnje superćelijske oluje

Podseća da je prošle godine temperatura mora bila oko 30 stepeni, što je podstaklo da uz druge uslove nastanu superćelijski oblaci koji su dugovečni rotirajući olujni oblaci, sistemi velikih, prostranih razmera.


(Foto: Printskrin Fejsbuk)

Vodena para je gorivo za oluje, a kada vidite perjanicu iz oblaka - bežite!

- Prečnik superćelije se kreće između 20 i 50 kilometara, a može trajati i do nekoliko sati. Često su izvor ekstremnih vremenskih pojava kao što su olujni vetrovi, grad, poplave, čak i tornada. Glavna razlika između oluje i oluje superćelije je prisustvo smicanja vetra sa visinom. U južnom delu Evrope i širom Balkanskog poluostrva, tokom jula i početkom avgusta 2023. postojali su povoljni uslovi za formiranje ovakvih oluja. Imali smo veoma topao i nestabilan vazduh pun vodene pare, koji je “gorivo” za oluje – kaže za “Blic” Ristić.

Napominje da je temperatura mora od 27 stepeni prag koji uslovljava uragane, jače tropske ciklone i sve jače pojave. Pre 27 stepeni ne može da se dogodi ništa od toga, osim što lokalno dolazi do oluja i nevremena.

- Kada se vidi perjanica iz oblaka, kao perce, ne mora da ide do dole, to znači da je to oblast jakih vetrova i da je treba izbegavati. To nije superćelijska oluja, super oluja rotira i izgleda sablasno - kaže Ristić.

Zagrevanje je izvor nepogoda

Da je Srbija pod uticajem klimatskih ekstrema zbog globalnog zagrevanja potvrđuje i naš čuveni klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, a među više ekstremnih pojava na koje upozorava su i jake oluje poput superćelijskih.

Kako je nedavno govorio, globalno zagrevanje utiče na češće nepogode poput superćelijskih oluja, pijavica ili pojavu „pustinjskog đavola“ i poveća rizik od toga. Kada dođe do formiranja olujnog nevremena, bilo kog, svet koji je topliji omogućava da sve vrste oluja budu razornije nego pre, a razlog je što u topliji vazduh može da stane 7 odsto više vodene pare, a kada su okeani topliji onda isparava više vode.

- Toplija planeta znači da imamo i toplije okeane. Ako su topliji, isparava više vode sa površine, a atmosfera, koja je sada u proseku toplija za 1 stepen može da primi 7 odsto više vodene pare koja je pogonsko gorivo za sve oluje, pa i za superćelijske. Ako oluji date veću količinu vodene pare ona će da se razvije brže, duže će živeti, preći će veću razdaljinu dok bude trajala, oko nje će se formirati jači vetrovi, produkovaće veću količinu padavina za kraće vreme, produkovaće potencijalno više grada – rekao je Đurđević.

Imamo snažnije oluje nego pre

Istakao je da živimo u atmosferi koja podržava snažnije i razornije oluje nego oluje koje smo imali u prošlosti. To ne znači da će “svaka oluja koja nastane da bude razorna kao što je bila prošle godine, ali neke će biti razorne kao 2023. godine”.


Svako leto nosi rizik od superćelijskih oluja

Govoreći o vremenskim prilikama tokom prvih šest meseci ove godine rekao je da je početak godine bio izuzetno topao, kao i jesen i zima, i da se očekuje leto sa temperaturama iznad proseka.

- Ono što je postalo karakteristično za našu zemlju su toplotni talasi koji se pojavljuju u toku leta, kojih je u prošlosti bilo značajno manje nego danas, i koje možemo očekivati i nadolazećeg leta. Svako leto koje pred nama je potencijalni rizik da imamo i superćelijsku oluju. Trenutno ne znamo da li ćemo ovog leta imati takvu pojavu, pošto se o olujnom nevremenu može prognozirati tek nekoliko dana pre nego što nastupi. Tako da ne možemo tako puno unapred da vidimo. U narednih 10-15 dana sigurno nećemo imati, ne bi trebalo da imamo neka jača nevremena – rekao je Vladimir Đurđević gostujući u “Jutarnjem program” RTS-a.

Posle tropskog talasa nova nestabilnost

Meteorolog amater Marko Čubrilo u najnovijoj vremenskoj prognozi najavljuje da je pred nama stabilno i sve toplije vreme uz prave letnje vrućine, ali da novo osveženje uz grmljavinske pljuskove postaje izglednije oko 11. juna.

- Od četvrtka do oko narednog utorka biće pretežno sunčano i svakim danom sve toplije. Maksimumi će biti prvo od 23 do 32, zatim od 25 do 34 stepena Celzijusa, što je znatno iznad proseka za ovaj deo godine i pred nama je prvi, jači, topao talas ovog leta. Modeli još nisu složni po pitanju razvoja sinoptike oko 11. juna, ali velika većina proračuna oko tog datuma simulira spuštanje nestabilnog i osetno svežijeg vazduha te bi period prema sredini meseca trebalo obeležiti promenljivo i svežije vreme uz temperature oko proseka – kaže Čubrilo.

Glas javnosti/B06S

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR