Srbija razmatra nacrt ZAKONA O ISTOPOLNIM BRAKOVIMA a ovo su EVROPSKE ZEMLJE koje ga NISU USVOJILE!

SAD I EU važe za progresivan deo sveta kad je reč o LGBT pravima, pa samim tim koriste svoju moć da utiču na države u kojima to nije slučaj, međutim, izgleda da Brisel trenutno nema rešenje za zemlje na teritoriji Evrope koje se oštro protive uvođenju istopolnih brakova i zajednica.

Objavljena je poslednja lista aktivističke organizacija ILGA koja je, prema njihovom mišljenju, sastavljena na osnovu kriterijuma kao što su zakoni protiv diskriminacije i pravo na azil.

U Evropi se trenutno najbolje kotira Malta. Kao prva evropska zemlja, ova država je 2016. zabranila terapiju konverzije, spornu praksu koja ima cilj promenu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Odmah iza Malte našla se Belgija na drugom mestu, a na trećem Luksemburg, čiji je premijer homoseksualac.

Ukoliko posmatramo naš region, Crna Gora je zauzela visoko 12. mesto. Podsetićemo, Crna Gora je prošle godine kao treća balkanska zemlja, posle Hrvatske i Grčke, usvojila Zakon o istopolnim zajednicama.

Na ovoj listi, odmah iza Crne Gore našle su se Hrvatska (19), Slovenija (20) i BiH (22). Srbija je zauzela 26. mesto, dok su se iza nje našle Mađarska (27), Italija (35), Bugarska (37) i Rumunija (39). Poljska je zauzela 42. mesto, što je čini najniže plasiranom članicom EU.

Gej prava za konzervativne vlasti u Poljskoj i Mađarskoj predstavljaju ideologija koju Zapad agresivno pokušava da im nametne. Podsetićemo, prošle godine su ove dve zemlje šest meseci vodile pregovore sa EU jer nisu želele da pristanu da se raspodela budžetskih sredstava uslovi vladavinom prava. Kompromis koji je postignut predstavlja veliko dostignuće za ove dve države - pitanja abortusa, LGBT prava i politike prema migrantima su ostala van domašaja Brisela. 

U toku prošle godine, Poljska je izazvala lavinu kritika i osuda kada se stotinak gradova i regija proglasilo za "zonu bez LGBT ideologije". Lokalne vlasti su svom narodu izašle u susret tako što su obećale da neće ohrabrivati toleranciju prema LGBT manjini i da će se "braniti od agresivne i štetne homopropagande koja ugrožava porodicu". Kao što je bilo očekivano, EU je odmah potom osudila stanje u Poljskoj prilikom čega je Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poslala upozorenje da  su "zone bez LGBT – zone bez čovečnosti i da njima nije mesto u uniji".

Vladajuća konzervativna partija i katolička crkva u Poljskoj smatraju da će gej prava ugroziti tradicionalnu porodicu i vrednosti, uz objašnjenje da LGBT lobi i totalitaristička rodna ideologija predstavljaju ogromnu pretnju poljskoj slobodi koja je usledila nakon pada komunizma. Ni Konzervativna Mađarska vlada ne želi da odstupi od svoje odluke, već deset godina ne radi na pravima ove manjine. 

Naime, Mađarski parlament je prošle godine u decembru usvojio zakon koji istopolnim parovima zabranjuje usvajanje dece, uprkos tome da je ranije bilo moguće da se jedan od partnera prijavi kao usvojitelj. Takođe je usvojen ustavni amandman koji definiše porodicu kao zajednicu u kojoj je majka žena, a otac muškarac. U njihovom ustavu sada jasno piše da Mađarska brani pravo dece da se identifikuju s rodom dobijenim na rođenju i da budu vaspitani na vrednostima hrišćanske kulture. Iste godine, u maju mesecu, transrodnim osobama je zabranjeno da u ličnim dokumentima promene rod.

U poslednje četiri godine, broj ljudi koji smatraju da LGBT osobe treba da imaju jednaka prava je opao još u nekoliko zemalja na teritoriji Evrope: za 12% u Bugarskoj, 5% u Češkoj i 5% u Slovačkoj. 

Pred kraj prošle godine, Evropska komisija je predstavila strategiju za jednakost LGBT manjine, koja predviđa bolju zaštitu istopolnih zajednica i priznanje roditeljskih prava, ali i da zločin iz mržnje i homofobni govor budu na listi krivičnih dela. Međutim, mere koje pokušavaju da nametnu članicama neće moći da se sprovedu ukoliko ih članice prethodno ne prihvate. Dakle, Brisel može da vrši pritisak na zemlje Evrope ali ne može da nametne zako o gej zajednici.

U šest članica EU nisu dozvoljeno ni građansko partnerstvo ni istopolni brak: Rumuniji, Litvaniji, Letoniji, Poljskoj, Slovačkoj i Bugarskoj. Jedini izuzetak se desio 2018. godine kada je Evropski sud pravde naterao Rumuniju da prizna brak Rumuna i Amerikanca koji je sklopljen u Belgiji.

Hrvatska, Kipar, Češka, Estonija, Grčka, Mađarska, Italija i Slovenija priznale su građansko partnerstvo, ali ne priznaju i brak. U Hrvatskoj, koja je Zakon o istopolnom partnerstvu dobila 2014, usvajanje nije moguće, ali je prošle godine napravljen izuzetak kada je sud nakon tri godine borbe presudio u korist jednog gej para koji su izrazili želju da budu hranitelji dvoje dece. 

Srbija, Albanija, BiH i Severna Makedonija nisu odobrile ovaj vid partnerstva. U Srbiji je, po svemu sudeći, otpor istopolnim zajednicama izuzetno jak, što svedoče ankete građana rađene na temu zakona o istopolnim zajednicama koji se već uveliko najavljuje. 

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU