Srbija prva u Evropi po kršenju medijskih sloboda

Srbija se u prvoj polovini 2025. našla na prvom mestu neslavne liste kršenja medijskih sloboda u Evropi, objavila je platforma Media Freedom Rapid Response (MFRR).

Monitoring je rađen između januara i juna ove godine i obuhvatio je 35 zemlje Starog kontinenta. U njima je zabeleženo 709 kršenja medijskih sloboda od kojih je čak 96 počinjeno u Srbiji, što je dramatičan rast imajući u vidu da je u celoj prošloj godini zabeleženo 84 kršenja medijskih sloboda, a u 2023. godini 49.

Iza nas na listi su se našle Turska sa 64 kršenja, Ukrajina sa 62 i Nemačka sa 57.

Zašto su naši novinari najugroženiji na Starom kontinentu?

MFRR u svom izveštaju Srbiju navodi kao trenutno najproblematičniju zemlju u Evropi i pojašnjava da je pritisak na novinare vrtoglavo porastao tokom protesta protiv korupcije zbog koje je nastradalo 16 ljudi novinari.

U prvoj polovini ove godine u našoj zemlji su mapirani napadi na 199 medijska entiteta i osoba koje rade u medijima. Zabeleženo je 19 fizičkih napada na novinare, 19 napada na medijsku imovinu kao što je radna oprema poput kamera, 57 slučajeva verbalnih delikata poput pretnji, zastrašivanja, sajber zlostavljanja i vođenja kampanja protiv zaposlenih u medijima, 25 incidenata koji uključuju ometanje pri obavljanju novinarskog posla i osam sudskih postupaka.

Sumirajući sve izazove sa kojima su se naši novinari suočavali MFRR navodi da su protiv pojedinih novinara u Srbiji vođene prljave kampanje u javnosti, da su neki od njih bili napadani prilikom izveštavanja sa demonstracija, neki su trpeli velike pritiske od strane uredništva, a bilo je i onih koji su dobijali neopravdane otkaze.

Odnos države prema medijskim radnicima

Pomenuta platforma je izrazila posebnu zabrinutost zbog verbalnih napada državnih zvaničnika na novinare, kao i zbog nezakonitog ponašanja onih kojima je sprovođenje zakona u opisu posla. Kako stoji u izveštaju, bezbednosni sektor je “sa neaktivnosti prešao u direktnu konfrotaciju sa novinarima koji prate proteste”. Drugim rečima, policija i bezbednosne službe su učestvovale u 12 incidenata vezanih za kršenje medijskih sloboda koji su pogodili tridesetak novinara, od čega je njih devetoro pretrpelo fizičke napade. Posebno je zabrinjavajuće, piše MFRR, što većina ovih slučajeva nije istražena.

Medijske radnike u Srbiji dodatno ugrožava postojanje ozbiljnih indicija da ih bezbednosne službe nadziru, kao i indicija da su neke njihove kolege otpuštane zato što nisu želele da se autocenzurišu.

U ovom dokumentu se pominje i nezakonit izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koji bi trebalo da osigurava medijski pluralizam i nezavisnost medija, dakle jedan od bitnih uslova za članstvo u Evropskoj uniji. No, čini se da EU ili nije mnogo zabrinuta što ne ispunjavamo uslove za članstvo ili možda nije ni uverena da ćemo ih ikada ispuniti.


Glas javnosti /B07S