Srbija jako loše stoji sa zaštićenim podrućjima

U Beogradu je zaštićeno ili je u postupku zaštite ukupno 46 područja. Među njima je pet predela izuzetnih odlika, 37 spomenika prirode i četiri zaštićena staništa

Često govorimo koliko je Srbija bogata prirodom, ali ako pogledamo brojeve, primetićemo da situacija nije sjajna. Od 45 zemalja Evrope u bazi Ujedinjenih nacija i Svetske banke, Srbija zauzima treće mesto, ali po najlošijem udelu zaštićenih područja u Evropi.

Podaci prikazuju procenat površine neke zemlje pod zaštitom, bilo da je u pitanju nacionalni park bilo neki "niži" oblik zaštite prirode. U Srbiji, taj udeo je nešto veći od osam odsto prema podacima Ujedinjenih nacija i Svetske banke. Od svih evropskih država, manji udeo imaju samo Farska ostrva i Bosna i Hercegovina. S druge strane, zemlje regiona imaju od 35 do 40 odsto, a zanimljivo je da je Bugarska na evropskom vrhu, sa 41 procentom svoje teritorije pod zaštitom.

"Ako bismo sledili agendu 30 do 30, odnosno 30 odsto zaštićenih područja i teritorija do 2030. stvarno trenutni rezultat Srbije je zabrinjavajući, definitivno bi se moralo raditi na mnogo većem zaštićivanju područja i uopšte u proglašenju velike teritorije za zaštićeno područje", ističe za UNU Aleksandra Ugarković iz Svetske fondacije za zaštitu prirode WWF Adria.

Univerzitet u Novom Sadu: Tabloidni „mediji“ opet hladnokrvno crtaju mete na čela studenata i njihovih porodica

U Beogradu je zaštićeno ili je u postupku zaštite ukupno 46 područja. Među njima je pet predela izuzetnih odlika, 37 spomenika prirode i četiri zaštićena staništa.

Ada Ciganlija je namlađe zaštićeno područje u glavnom gradu, u decembru 2023. proglašena je za predeo izutenih odlika Srbije. To je područje u blizini centra grada koje je veoma važno za očuvanje divlje flore i faune, poseduje i zaštićeno stanište gljiva, ovde raste oko 200 vrsta pečuraka. Nažalost samo trećina njih je jestiva.

I pored želje da saznamo zvanične podatke naše države, iz Zavoda za zaštitu prirode nismo mogli da dobijemo odgovor. Ipak, stručnjaci navode da činjenica da je predeo zaštićen nije toliko važna koliko je važno kako se njime upravlja.

"Pričamo i o jedinicama lokalne samouprave, pričamo i o preduzećima koja funkcionišu u tim područjima i koriste neke resurse. Pričamo i o građanima i o organizacijama civilnog društva, o zaštitarima, o lovcima. Važno je da svi oni funkcionišu u saglasju kako bi to područje u realnosti bilo zaštićeno", kaže Ugarković.

Jedan od dobrih primera upravljanja zaštičenim područjem je nacionalni park Tara. Svetska organizacija za zaštitu prirode ima odličnu saradnju s tim parkom. Tamo se veoma dobro prate i biodiverzitet i kako funkcionišu turizam i urbanizam. Tome treba da se teži i u ostalim delovima Srbije.

Glas javnosti /U01S 

SKINI APLIKACIJU