Srbija gradi sportske objekte, ali nema ko da vežba

Iako se sportski centri širom Srbije sve više trude da modernizuju svoju ponudu i prilagode se sve raznovrsnijim potrebama korisnika – od profesionalnih sportista do rekreativaca – finansijski rezultati u poslednjih nekoliko godina pokazuju zabrinjavajuće oscilacije.

Uprkos naporima da se privuče šira publika, sektor sportskih objekata je u 2023. godini zabeležio oštar pad profitabilnosti, što ukazuje na ozbiljne izazove u održivosti poslovanja.

Podaci bonitetne kuće CompanyWall otkrivaju da su 177 preduzeća koja posluju u delatnosti sportskih objekata prošle godine završila sa kumulativnim gubitkom od -396 miliona dinara, dok su 2022. godine imala ukupnu dobit od 124 miliona dinara.

Još veća dobit ostvarena je 2021. godine – čak 583 miliona dinara. Ovakav pad u kratkom roku ukazuje na probleme koji nisu samo posledica eksternih faktora, već i unutrašnje neefikasnosti i mogućeg nesklada između ulaganja i stvarne potražnje.

Kako bakšiš preko aplikacije postaje poreska obaveza?

Zanimljivo je da pad profitabilnosti nije pratio i pad ukupnih prihoda. Naprotiv, oni su porasli sa 6,2 milijarde dinara u 2021. na 7,8 milijardi u 2022. godini, da bi se tek u 2023. smanjili na 7,6 milijardi. Ovo ukazuje da su centri uložili dodatne napore u proširenje usluga, ali da su troškovi, inflacija, energetska kriza ili loša struktura korisnika učinili ta ulaganja neisplativim.

Većina sportskih centara poslednjih godina širi sadržaj – uz sale i terene nude restorane, kafiće, pa čak i društvene prostore. Međutim, čini se da glavni izazov leži u nedovoljnoj zainteresovanosti građana, posebno mladih, za aktivno bavljenje sportom. Prema mišljenju sportskih radnika, u Srbiji više nedostaje aktivnih korisnika nego objekata.

Taj disbalans vodi ka lošoj iskorišćenosti kapaciteta i generiše fiksne troškove koji prevazilaze prihode, čak i u objektima koji su uložili u modernizaciju i promociju.

Glas javnosti /B08S

SKINI APLIKACIJU