Srbija ćuti, a ćutanje znači pristanak: Hitler je Slovenima zabranjivao školu, a mi je sami urušavamo
Autor: Glas javnosti
Postoje reči koje odzvanjaju kroz istoriju i koje nas, ako umemo da ih čujemo, opominju.
Adolf Hitler je jednom prilikom izjavio:
„Svaki školovan čovek je budući neprijatelj. Pošto je školovanje opasno to će svako školovanje Slovena biti zabranjeno. Za njih je dovoljno da broje do sto.“
Ovo nije puka rečenica iz prošlosti, već suštinska definicija strategije porobljavanja jednog naroda: onaj ko ostane bez obrazovanja, ostaje bez budućnosti.
Decenijama kasnije, univerzitetski profesor iz Južne Afrike okačio je na ulaz svoje ustanove sledeću poruku:
„Da bi uništili jedan narod nisu vam potrebne nuklearne bombe niti rakete. Dovoljno je smanjiti kvalitet obrazovanja i dozvoliti studentima da varaju na ispitima! … Rušenjem obrazovanja uništavamo narod.“
Dva primera, dva sveta, ali ista suština: obrazovanje je ključ opstanka nacije. Ako ga uništiš – sve ostalo pada.
Srbija kao savremeni primer
Dok čitamo ove reči, treba da se zapitamo: zar upravo to nije ono što se već godinama dešava u Srbiji? Zar nije obrazovanje sistematski obezvređeno kroz:
-
stalne i nesuvisle reforme koje se menjaju sa svakim ministrom, bez jasne strategije,
-
potcenjivanje učitelja i profesora, koji su postali socijalni slučajevi umesto stubovi društva,
-
inflaciju diploma koje se stiču prečicama, plagijatima, privatnim univerzitetima bez kontrole,
-
odsustvo ulaganja u kvalitet – škole bez opreme, nastava bez smislenog sadržaja,
-
politizaciju obrazovanja, gde se sve svodi na podobnost umesto na znanje.
Rezultat je društvo u kome se sve više mladih ne uči da misli, nego da pamti, prepisuje i preživljava. Društvo u kome su znanje i trud obezvređeni, a diploma postaje samo papir bez realne vrednosti.
Ako slepo posmatramo ovaj proces, onda učestvujemo u istom onom scenariju koji su i Hitler i profesor iz Južne Afrike opisali, svaki na svoj način. Prvi kao okupator, drugi kao moralni učitelj.
U oba slučaja, ishod je isti: narod bez obrazovanja postaje lak plen – bilo okupatora, bilo domaće korupcije i nekompetencije.
A Srbija ćuti
Naše društvo se naviklo na tiho urušavanje. Navikli smo se da profesori odlaze iz zemlje, da deca završavaju škole ne znajući osnove, da plagirani doktorati postaju ulaznica u politiku, a lažne diplome prolaz u javne firme. Navikli smo se da se od obrazovanja pravi parodija.
I zato danas Srbija ćuti. Ali ćutnja nije neutralna. Ona znači pristanak.
Kada jednog dana budemo sabirali razloge propasti, možda nećemo morati da tražimo krivca u stranim silama, ekonomskim krizama ili političkim igrama. Dovoljno će biti da pogledamo u Ministarstvo prosvete i u sopstvenu ravnodušnost.
Jer narod se ne uništava bombama. Uništava se time što mu se otme obrazovanje.
Glas javnosti
SKINI APLIKACIJU
