Sofronijević: Prohodni svi putevi prvog i drugog reda,osim dva
Autor: Glas javnosti
Izbegavajte putne pravce koji idu preko planinskih prevoja, kazala je ministarka.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević je rekla da su svi putevi prvog i drugog prioriteta prohodni osim dva i to ona koji idu od Donjeg Milanovca do Majdanpeka i od Straže do Brezovice na Goliji.
Ona je savetovala izbegavanje puteva koji idu preko planinskih prevoja.
Foto: Printscreen/ Vlada Srbije
“Treba izbegavati planinske prevoje, recimo prevoj kod Jarma, na Kopaoniku, Čestobrodica, pa čak i Begaljičko brdo. Dakle, prevoje, zbog pojave magle duž reka, kanjone, klisure, useke, u stvari sve iznad 600 metara i 1.000 metara nadmorske visine može biti problematično u uslovima snežnih padavina”, rekla je ona.
Plan održavanja
Postoji, kaže, poseban plan održavanja puteva u zimskim vremenskim uslovima.
“Postoje 24 preduzeća koja su angažovana od strane Puteva Srbije na 175 punktova. Dakle, oni prave plan i program za čišćenje. Ono što se uvek prvo čisti, to su putevi prvog A i prvog M reda. Dakle, auto-putevi i moto-putevi. Zatim, ostali putevi prvog reda i potom, kada se završi čišćenje ovih glavnih vitalnih saobraćajnica, prelazi se na čišćenje i puteva drugog reda”, objasnila je ministarka.
Sofronijević je naglasila da je obaveza putarskih službi da na auto-putevima i moto-putevima sneg prvo bude očišćen i u voznoj i u preticajnoj traci, dok se nakon toga pristupa čišćenju zaustavne trake.
“To ne znači u ovim uslovima suv put, ali znači da je očišćen od snega i da se preventivno radi posipanje soli zbog nastajanja poledice, eventualno kada krene ledena kiša. Za puteve prvog reda se koristi so, čišćenje snega, pa bacanje soli. Za puteve drugog reda to je kameni agregat, posipanje kamenog agregata i ako je potrebno i so”, navela je ona.
Kako je rekla, so se sve manje koristi zbog zaštite životne sredine, pa se traže alternativne metode, iako se pokazalo da je so najefikasnija.
Sofronijević je dodala da je država stalno bila na terenu i da su ljudi koji rade u zimskim službama pod velikim opterećenjem.
“U situaciji kada imate ledenu kišu, kada imate snežnu vejavicu, ne može u trenutku da se odreaguje, ali kako je vreme odmicalo, praktično sve službe su, moram da kažem, ja sam ih i obilazila, to su ljudi koji su radili i koji rade 24 sata dnevno u, rekla bih, nemogućim uslovima”, istakla je ministarka.
Železnica radi
Ona je dodala da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture formiralo štab koji vrši nadzor i obilaske terena.
“Mi smo prvog dana formirali štab koji je u stalnom zasedanju, koji vrši nadzor, ali i obilaske terena. Mi smo obišli i pruge i aerodrom Nikola Tesla i neke drumske pravce, tako da smo u stalnom kontaktu, ne samo mi, nego u svakodnevnoj komunikaciji i sa službama MUP-a i sa RHMZ-om”, navela je Sofronijević.
Kako je rekla, beogradski aerodrom je blagovremeno reagovao na vremenske uslove, a bio je zatvoren samo 4. januara, na dva sata.
“Mogu reći da svi polasci i dolasci imaju kontrolisana kašnjenja koja se usaglašavaju sa drugim aerodromima. Navešću primer - recimo, aerodrom u Amsterdamu i veliki londonski Hitrou imali su po više stotina otkaza letova. Ovde su vrlo kontrolisano otkazivani letovi i to ne zbog toga što naš aerodrom nije bio spreman, već zato što nije mogao da se izvrši prihvat tog aviona na nekom drugom aerodromu”, istakla je ministarka.
Ona je objasnila da se odluka o letovima donosi dvostepeno, ali je najvažnija u celom sistemu kontrola leta, koja odlučuje da li će određeni avion da poleti ili da sleti, ali da konačnu odluku donosi pilot, bez obzira na dobijenu dozvolu. Dodala je da, u zavisnosti od vremenskih uslova, aerodromski operater može da donese odluku o zatvaranju aerodroma.
Sofronijević je istakla i da su svi železnički pravci prohodni, kao i da su bila dva prekida u saobraćaju.
“Na pravcu Bor-Rgotina odlomila se stena, imali smo zatrpavanje jednog dela pruge, pa je saobraćaj bio zatvoren dva dana. Krenuo je sinoć. I imali smo primer na barskoj pruzi. Voz je krenuo od Valjeva, stao je kod Resnika, jer se polomio pantograf. To je sistem koji prenosi struju, a drugi je bio zaleđen. Oko 300 putnika je bilo oko dva i po sata u vozu sve dok nije stigla lokomotiva koja ih je preuzela”, rekla je Sofronijević.
Istakla je da su takve stvari normalne u ovakvim vremenskim uslovima i navela da je u Hrvatskoj, kod Knina, voz celu noć ostao zaglavljen na pruzi.
Glas javnosti/P02S
SKINI APLIKACIJU
